Kao rezultat jedinstvenog međunarodnog projekta u kome je učestvovalo više od 280 domaćih i međunarodnih autora, s ciljem da doprinesu razjašnjavanju krize koja se dogodila na prostorima bivše Jugoslavije u poslednjoj deceniji 20. veka, nedavno se pojavio zbornik tekstova pod nazivom „Suočavanje s jugoslovenskim kontroverzama - Inicijativa naučnika“. Na dilemu da li se, zbog blizine tih događaja, može uopšte govoriti o objektivnom suočavanju sa temom raspada bivše Jugoslavije, istoričar Bogoljub Savin, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada iznosi za „Mađar so“ da za vreme suočavanja uvek važi da je ono došlo i da će to tako biti i za pedeset ili sto godina, s tim što će se onda budući istraživači prema onome što danas govorimo o toj temi odnositi kao prema dragocenom izveštaju. – Zadatak istoričara je je da istražuje okolnosti trenutka događaja, da utvrdi činjenice, čak i ako su one skrivene i ako su i ukrašene lažima. Ukoliko je cilj miran suživot regije – i verujem da je za većinu to zaista cilj – onda je naš zadatak da stalno postavljamo ista pitanja, tragajući za odgovorima. Tokom traženja odgovora ponekad se čuje i poneka slobodoumna misao i to je ono što daje stvarnu vrednost za buduća istraživanja. Zbog tih iskri treba stalno da vrtimo istu ploču – prokomentarisao je Savin za „Mađar so“.
O tome kako se u regionu zemlje bivše Jugoslavije odnose prema zajedničkoj prošlosti, Savin je napomenuo da su razlike značajne, ali da sa time i ne bi bilo problema. – Problem je kada ove razlike određuje takozvana patriotska struka. To je, međutim, izmišljena i nepostojeća struka. Jer postoji samo objektivan, ili pristup koji zanemaruje objektivnost. To je problem. Vremenom će se, međutim, i ovi pristupi iskristalizovati i jasnije ćemo videti. Ranije se činilo nezamislivim i da će mađarski i srpski istoričari razgovarati o 1944. Istina i činjenice će se otkriti, jedino što nikada nećemo moći da savladamo jeste ona nemilosrdna ljudska priroda koja će i nadalje biti sklona nastavljanju ratova – rekao je Savin.
Prema oceni ovog istoričara, u slučaju Srbije suočavanje sa prošlošću valjda ponajviše otežava to što ona tu prošlost još ni danas nije potpuno zatvorila. On smatra da kosovski konflikt u značajnoj meri obeležava to kako se u Srbiji razmišlja o južnoslovenskim ratovima i o raspadu Jugoslavije. – U vezi sa Kosovom još su u toku diplomatske borbe. Kako se obično kaže, 99 odsto diplomatije predstavlja laž i manipulacija. To je borba interesa, ali je sve to legitimno. Utiče međutim na istoričare, koji moraju da stanu na stranu „sopstvenih interesa“. Pada mi na um Ranke, genije, koji je odmah shvatio problem svog doba. Među Srbima nije bilo takvog. Za rat nije bilo nijednog razumnog razloga. Do rata je, međutim, ipak došlo. Opet je ljudska priroda kriva – zaključio je Bogoljub Savin.
