„...Subotička skupština je na sednici u četvrtak uveče donela odluku o formiranju anketnog odbora koji bi ispitao ko je podneo predlog o rušenju zgrade Narodnog pozorišta, koliko je novca stajalo na raspolaganju, ko je izradio i ko je usvojio projektni zadatak za izgradnju zgrade, kako je izabran projektant, odnosno koliko je novca do sada potrošeno za ovaj projekat itd.
Formiranje anketnog odbora inicirala je Demokratska stranka vojvođanskih Mađara. Postavlja se pitanje koja će korist biti od rada ovog odbora. Radujem se što će konačno biti sve rečeno na jednom mestu. Javnost ima pravo da zna kako, zapravo, stojimo sa izgradnjom pozorišta. Jer, priznajmo, bilo je više nerazumljivih stvari oko izgradnje pozorišta. Jedna od njih je zbog čega još na samom početku o zgradi nije pripremljen trodimenzionalni video, gde se nalazi 400.000 cigala koje su nestale sa gradilišta. Nije istina da se ne može ući u trag tolikoj količini građevinskog materijala.
Radujem se anketnom odboru, ali, nažalost, ima u ovoj radosti ima i drugog. Kao u svakom asfaltiranju ulice uoči izbora. Nedvosmisleno je, naime, da i izborna kampanja ima veze sa inicijativom. Anketni odbor je dobio dva meseca za pripremu svog izveštaja. Uveliko će se odvijati kampanja sredinom aprila, kada budemo saznavali odgovore na postavljena pitanja.
Izgradnja jednog pozorišta je političko preduzimanje. E pa takvog preduzimanja nedostaje da bi ovde bilo napretka.
Jožef Kasa je i više puta rekao da ima osećaj da je u zalaganju za izgradnju pozorišta ostao usamljen. Osvrćući se na godine unazad, čini se da je u pravu, samo što je trebalo stići do toga. Nije sigurno da razlog treba tražiti isključivo u tome što je napustio politiku i što su mu veze izbledele, odnosno da su mu odnosi sa strankom koju je osnovao narušeni, da bi bio isključen iz njenih redova. Gotovo od početaka niko drugi nije mogao da daje izjave o pozorištu, jedino on. Niko nije znao ništa, ili nije hteo da zna ništa o tome što se oko izgradnje odvija.
Više puta je rečeno da je šef države Boris Tadić preuzeo ličnu odgovornost za izgradnju subotičkog pozorišta. Bilo bi lepo verovati u to, ali je stvatnost drugačija: u proteklih pet godina obnovljena su mnoga pozorišta, neka i dvaput, a za Suboticu nije bilo novca. Zbog čega?
Ukoliko bi aktuelnom rukovodstvu pozorište bilo važno, onda bi imali načina da nabave novac, ali to nije slučaj. Zar je onda čudno što je Kasa ostao usamljen?
Sada, kako se izborna kampanja približava, možda ima onih koji bi voleli da se obračunaju sa nekadašnjim predsednikom SVM-a, ali je sigurno i da će sa ovim u vezi i protiv SVM-a krenuti paljba.
Ukoliko bi cilj stvarno bio da se raščiste događaji oko pozorišta, onda je već davno trebalo ispitati šta se to događa oko jedne od najvećih investicija u Vojvodini, recimo uz obavezivanje nadležne osobe na godišnje izveštaje.
Ne budimo naivni, bez političke podrške nikakav ugovor ne vredi ništa. A subotička izgradnja pozorišta nema odgovarajuće zaleđe.
O tome koliko je izgradnja pozorišta važna subotičkim ocima, evo i jednog primera: skupština grada je u oktobru donela odluku o zaustavljanju izgradnje i ovlastila gradonačelnika da formira stručnu komisiju koja će izraditi planove manjeg pozorišta. E pa ta komisija do danas nije formirana.
A posle pet godina, ipak, kako uopšte stoje stvari sa izgradnjom?
Od planiranih pet etapa radova još ni druga etapa nije završena.“
