Prijava koja je u Budimpešti podneta povodom odmazde u Vojvodini s kraja Drugog svetskog rata ne odgovara realnosti i ne može ni pravno da opstane – ocena je domaćih stručnjaka povodom informacije da su dvojica poslanika mađarskog parlamenta iz redova stranke „Jobik“ podneli prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog genocida počinjenog u Vojvodini nad Mađarima u zimu 1944/45 godine, kao i da je Centralno istražno glavno tužilaštvo u Budimpešti po toj prijavi, zbog sumnje u krivično delo genocida, protiv nepoznatog počinioca odredilo istragu.Različita su mišljenja o tome na koji bi način ta prijava mogla da utiče na odnose Srbije i Mađarske, a pre svega na rad međudržavne mešovite komisije istoričara koja je osnovana da bi se utvrdile činjenice o događajima između 1941. i 1948. godine. U svakom slučaju, srpski kopredsednik te komisije akademik Vojislav Stanovčić nije pesimista u tom pogledu, a stručnjaci se slažu u oceni da je mađarska stranka „Jobik“ preduzela nepotreban korak koji je – prema rečima profesora prava Tibora Varadija – nepromišljen i koji se ne obazire na pravne činjenice.
Akademik Vojislav Stanovčić ne strepi od toga da bi inicijativa „Jobik“-a mogla da ima naročitog uticaja na istraživački rad mešovite komisije istoričara. Istovremeno, iznosi neslaganje sa formulacijama iz prijave. - Činjenica hje da je na obe strane bio ogroman broj žrtava, ali po mom mišljenju, mnogo pre se može govoriti o zločinima počinjenim iz političko-ideoloških interesa, nego o slučaju namere za istrebljenje jednog celog naroda. Ovo potonje, zapravo, podrazumeva pojam genocida koji u ovom slučaju nikako ne opstaje. Jedan normalan sud jednostavno ne može da donese takvu presudu – rekao je Stanovčić za „Mađar so“. On je dodao da iza tadašnjih događaja vidi prvenstveno partijske interse i političke ciljeve. – Od bogatih građana oduzeta je imovina i oni su lišeni života. Za takve obračune bilo je primera širom Srbije, ali i na području Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Bez ikakve osnove izabrani su pojedinci koji su posle bez ikakvog razloga pogubljeni zbog različitih klasnih i ideoloških interesa – kazao je Stanovčić.
Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za tajne grobnice iznosi slično mišljenje u pogledu optužbi za genocid. On kaže da su događaji koji su se zbili 1944. i 1945. predstavljali obračun sa onima koji su prozvani neprijateljima, podsećajući da je u Srbiji pogubljeno 35 hiljada ljudi samo zbog toga što su oni sledili druge pokrete. – Ko nije sa nama, taj je protiv nas – to je bila tadašnja parola i u tom duhu, iz ideoloških razloga, odvijala su se i pogubljenja. A u drugim slučajevima radilo se o „jednostavnim“ ratnim obračunima, kakvih je nažalost bilo u svim ratovima. Žrtve takvih zbivanja su uglavnom bili nedužni ljudi, ili takvi koji nikako nisu za svoja dela zaslužili smrtnu kaznu. Ratnih zločina je, naravno, bilo i u ovom slučaju i, kao i uvek, i sada se može govoriti jedino o individualnoj odgovornosti. Svi pojedinci za svoja dela treba da odgovaraju, bilo da je reč o ratu, bilo o miru – rekao je Cvetković. On je ocenio i da je u sadašnjem trenutku najvažniji zadatak da se pripremi spisak žrtava i nastavi proces rehabilitacije, ali da koraci kakav predstavlja prijava „Jobik“-a ugrožava takav proces. – Formulacija nije naklonjena umerenim mišljenjima koja se zalažu za rehabilitaciju nedužnih i za utvrđivanje i saopštavanja istorijskih istina. Ovakve ekstremne inicijative idu više u korist onih koji pokušavaju da prećute nekadašnje događaje. Zapravo, stoje na istoj strani sa njima. Ako im je cilj eventualno i bio dobar, verujem da je način njegovog ispunjavanja pogrešan – ocenio je Cvetković.
I profesor prava Tibor Varadi smatra da je prijava „Jobik“-a neodgovarajuća. – Mislim da otkrivanju činjenica ne pomaže pomenuta inicijativa poslanika. Hajde da počnem sa jednostavnom činjenicom da su međunarodnu Konvenciju o genocidu Ujedinjene nacije prihvatile decembra 1948. i da je na snagu stupila januara 1951. Retroaktivnog dejstva nema. Dakle, o optužbi za genocid ne može biti reči. I u Srbiji je bilo radikala koji su hteli da optuže Hrvatsku za genocid tokom Drugog svetskog rata. Ni o tome nije moglo biti reči. Onaj ko se trudi da se ozbiljno odnosi prema ljudskim patnjama i da to stavi u pravne okvire, taj bi trebalo da se potrudi i da se raspita i da razlikuje krivično delo genocida, ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti – rekao je Varadi.
Varadi je ocenio i da je rad mešovite međudržavne komisije istoričara veoma značajan. – Danas više ne može biti sporno da je 1944. i 1945. bilo teških zločina i da su njihove žrtve bili Mađari, naročito u Bačkoj. Žrtve zaslužuju poštovanje. Istina obezbeđuje poštovanje. Zbog toga priznanje zaslužuju oni koji neumorno i prihvatajući i rizik pokušavaju da utvrde činjenice- kazao je Varadi, navodeći da su potrebne činjenice, a ne parole. – Činjenice, potpuna istina ne može se utvrditi bez otvaranja arhiva. Zbog toga je značajno zajedničkonedavno pokrenuto istraživanje mađarske i srpske akademije nauka – dodao je Varadi.
