Dvojica poslanika mađarskog parlamenta iz redova stranke „Jobik“ Ištvan Apati i Đerđ Silađi podneli su prijavu protiv nepoznatih počinilaca zbog genocida počinjenog u Vojvodini nad Mađarima u zimu 1944/45 godine. Geza Fazekaš, portparol budimpeštanskog Centralnog istražnog glavnog tužilaštva potvrdio je za „Mađar so“ da je tužilaštvo po toj prijavi, zbog sumnje u krivično delo genocida, protiv nepoznatog počinioca ovih dana odredilo istragu. – Po važećim zakonskim propisima to važi za krivično delo koje ne zastareva, dakle nije zastarelo ni tokom proteklog vremena – rekao je Fazekaš.
Upitan na koji način tužilaštvo namerava da sprovede istragu nakon gotovo sedam decenija, portparol tužilaštva je rekao da istraga predstavlja nejavnu fazu krivičnog postupka i da otuda o ovome ne može da predoči informacije. – Postoje takve metode pravnog postupka koje mogu da doprinesu razjašnjavanju činjeničnog stanja, i pored toga što je od počinjenog zločina proteklo mnogo vremena. O ovim detaljima, međutim, nisam u prilici da pružim informacije – rekao je predstavnik budimpeštanskog tužilaštva.
Govoreći o očekivanjima od ovog postupka, jedan od podnosilaca prijave, poslanik „Jobik“-a Ištvan Apati rekao je da je jedan cilj već postignut time što se mediji bave ovim pitanjem,te da se, dakle, može reći da o atrocitetima protiv Mađara u Vojvodini iz 1944/45 saznaje sve više ljudi. -Istovremeno, pretpostavljamo da su, ako je i mnogo vremena prošlo, barem neki od počinilaca još u životu i nadamo se da će biti pozvani na odgovornost. Ukoliko žrtvama možemo da ukažemo poslednju počast, a članovima njihovih porodica jednu vrstu satisfakcije, i to bi smatrali značajnim rezultatom. Ako bi uspelo da se otkrije barem nekoliko masovnih grobnica, ako bi na dostijan način mogli da shranimo naše mrtve, i to bi bio takav napredak za kojeg nije bilo primera tokom sedamdeset godina. Sve u svemu, računamo ne samo na krivično-pravnu već i na moralnu satisfakciju i istorijsku pravdu – izjavio je za „Mađar so“ Ištvan Apati. On je dodao da je mađarski parlament u decembru usvojio zakon koji kaže da kažnjivost krivičnih dela protiv čovečnosti ne zastareva i da je ovu prijavu mogao da podnese „bilo ko“, ali da imajući u vidu „naš mentalitet i sistem vrednosti, nije slučajno što je to učinila stranka Jobik“.
Ocenjujući mogućnosti da tužilaštvo u Mađarskoj sprovede istragu u krivičnom delu počinjenom u drugoj državi, nakon više decenija, poslanik „Jobik“-a je rekao da smatra da je zamislivo da istraga bude uspešna „ukolikoi ovoj stvari priđu kao što se ozbiljno bave otkrivanjem krivičnih dela protiv drugih nacionalnih ili verskih zajednica i ukoliko primenjuju ista merila“. – Ako i tu budu došla do izražaja dvostruka merila, onda su šanse za efikasnost mnogo manje. Radujemo se što je pokrenuta istraga, jer je to bio minimum, budući da bi odluka koja odbija istragu bila svetska sramota koja bi proizvela bruku zemlje – rekao je Apati i naveo da treba imati ista merila, i onda kada su Mađari počinili krivična dela, i onda kada su ona počinjena na štetu Mađara.
Komentarišući da li je postupak kojeg je pokrenulo tužilaštvo u Budimpešti u praktičnom smislu sprovodljivo, stručnjak za međunarodno pravo i saradnik budimpeštanskog Nacionalnog univerziteta dr.Tamaš Latman kaže za „Mađar so“ da je u ovoj stvari „mnogo više pitanja, nego što možemo pronaći odgovora“. – Nije sporno da su se dogodila krivična dela, ali posle toliko vremena istraživati, isleđivati u pogledu činjeničnog stanja baš se ne može mnogo. Događaje niko ne dovodi u pitanje, kao ni to da su to bila protivpravna dela. Ali tužilaštvo treba da pronađe takve osobe protiv kojih može da se pokrene postupak, protiv kojih se pred sudom može podići optužnica. To mu je posao. Postavlja se pitanje gde, pred kojim sudom? Može li tužilaštvo posle 68 godina da pronađe takvu osobu protiv koje može da se podigne optužnica? Ukoliko može, hoće li moći da sastavi funkcionalnu optužnicu? Može li da prikaže dokaze koji podupiru optužbu? Stvar sa Kepirom je nedavno veoma jasno ukazala da je pravno dokazivanje dela decenijama docnije gotovo nemoguće – rekao je Latman.
Osim toga, naveo je još stručnjak za međunarodno pravo, postavlja se i pitanje predmeta optužnice, odnosno da li je to genocid. – Nije sigurno da to može da opstane. Nasilje počinjeno protiv civilnog stanovništva, kao krivično delo protiv čovečnosti bi teoretski moglo da funkcioniše, ali toga nema u mađarskom krivičnom zakoniku – naveo je Latman. On je primetio i da se postavlja i pitanje gde bi i koji sud mogao da sprovede postupak i kakav bi bio uticaj na međunarodnom planu. – Ukoliko mađarsko tužilaštvo podigne optužnicu, onda se postupak vodi pred mađarskim sudskim forumom. Da li se u ovakvom postupku može zatražiti izručenje državljanina Srbije i da li bi Srbija izručila svoje državljane? Da li bi vlasti Srbije bile spremne da sarađuju? Da li bi bile spremne da predaju dokumenta - ukoliko takvi zaista postoje? Bojim se da je odgovor na većinu pitanja odrečan – kazao je Latman.
Upitan za ocenu i na koji bi način jedan ovakav postupak mogao da utiče na rad mešovite srpsko-mađarske komisije koja se bavi istraživanjem događaja tokom i nakon Drugog svetskog rata, sagovornik „Mađar so“-a je izneo bojazan da bi, u slučaju da se mađarska politika odluči za krivično pravo, onda „u tom trenutku“ nastupio kraj svakoj saradnji istoričara. – Na strani srpske vlade bi se stavovi ukrutili, čitava stvar bi postala čvrsta politika. Mnogo je, dakle, više pitanja u ovoj stvari, nego odgovora koje možemo pronaći – zaključio je Tamaš Latman.
