Pojedine vesti govore o tome da bi već na junskom samitu mogla da bude donesena odluka o datumu početka pregovora o pridruživanju Srbije EU – izjavio je evropski poslanik mađarske stranke Fides Đerđ Šepflin. – Mogu da potvrdim da postoji verovatnoća da bi već na jesen mogli da počnu pristupni pregovori. Ali, odmah bih i konstatovao da neće biti jednostavno: reč je dugom, u mnogo aspekata bolnom, ali u svakom slučaju komplikovanom procesu. Govoreći stručnim jezikom Evropske unije, treba se koncentrisati na 23. i 24. poglavlje. To su takozvana unutrašnja pitanja, tu spada, primera radi, borba protiv korupcije. U vreme proširenja 2004.mnogo je bilo lakše zemljama koje su želele da se pridruže nego danas. Srbija, kao svojevremeno i Mađarska, treba da se suoči sa zahtevima koje postavlja Unija – rekao je poslanik Evropskog parlamenta u intervjuu za „Mađar so“.
Govoreći povodom Rezolucije o Srbiji koju je Spoljnopolitički odbor EP usvojio početkom februara i kojom se poziva Evropski savet da Srbiji što pre odredi datum za početak pregovora o članstvu, Đerđ Šepflin je naveo da se već po četvrti put događa da je Jelko Kacin izvestilac, a on sam izvestilac u senci, te da je među njima već uspostavljen pregovarački odnos. – Neću da kažem da se u svemu slažemo, ali je moj utisak da gospodin Kacin danas već u izvesnoj meri drugačije i manje kritički vidi Srbiju nego prošle ili pretprošle godine. Izvestiocu se čini da je nova srpska vlada mnogo otvorenija u tom pravcu da bi se došlo do jednog prihvatljivog sporazuma između Beograda i Prištine. A sa stanovišta Unije to je najvažnije pitanje. Nije sigurno da se sa time u potpunosti slažem, ali je to glavna smernica i Rezolucije o Srbiji, njeni autori konstatuju da treba stvoriti taj sporazum. Lično namerno ne izgovaram ime dve države u ovom kontekstu. Inače, u skladu sa zvaničnim mađarskim stanovištem, prihvatam da je Kosovo nezavisna država, ali znam da Srbija to psihološki nije mogla da obradi. Kada sam, boraveći u Beogradu, govorio o tome da je ostvarivanje nezavisnosti Kosova Trijanon Srbije, moji sagovornici su to odmah odbacili, govoreći da između dva događaja nema sličnosti...Psihološki, međutim, mogu se spoznati prilično ozbiljne paralele – rekao je Šepflin.
Povodom ocene da zvaničnom izvestiocu EP za Srbiju izgleda da je aktuelna Vlada Srbije otvorenija za rešavanje situacije u vezu sa Kosovom, Šepflin je odvratio da je to rezultat njegove lične procene. – Šta se zaista dešava, to je naravno mnogo teže proceniti, ali je činjenica da su u toku pregovori između Ivice Dačića i Hašima Tačija. Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton se veoma ozbiljno zalaže za ove dogovore. U tehničkim pitanjima su već i postignuti sporazumi, pitanje je da li će doći do velikog prodora. Ako se to i dogodi, i onda je pitanje da li će to prihvatiti, s jedne strane srpska, a sa druge kosovska javnost. Ali, to je stvar budućnosti. Posmatrano i iz Brisela (ali može i iz Berlina, ili Pariza), u svakom slučaju, bio bi veoma ozbiljan korak ukoliko bi Srbija prihvatila promenu statusa Kosova. U datom slučaju sam ja bio taj koji je „kvario sreću“ i koji je spoljnopolitičkom odboru skrenuo pažnju da bi trebalo pogledati Ustav Srbije, u čijoj preambuli je sadržano da je Kosovo deo Srbije. Dakle, EU se sa jedne strane zalaže da treba poštovati princip pravne države, a sa druge strane traži od jedne zemlje da deluje suprotno svom ustavu...Moje primedbe se nisu baš dopale mojim kolegama, ali sam morao da ukažem, budući da se radi o veoma protivurečnom procesu – kazao je Šepflin.
U vezi sa amandmanima koje je podneo zajedno sa poslanicom Kingom Gal i koji su ušli u tekst Rezolucije o Srbiji, o kojoj EP na plenarnom zasedanju treba uskoro da se izjasni, Šepflin je naveo da su oni koncentrisani pre svega na zaštitu manjina, odnosno na status Vojvodine. -Važno je primetiti da su u vezi sa položajem bugarske manjine u Srbiji i bugarski poslanici podneli svoj predlog rezolucije. Zapravo, to je znak u odnosu na to da EU obraća pažnju na zaštitu etničkih i jezičkih manjina i da srpska država sa time treba da se suoči. Dok jedna zemlja ne stupi u EU, izložena je tome da se njeno priključene vezuje za veoma ozbiljne uslove. A, kada već postane članica, mnogo je teže zahtevati takve uslove. Treba postići da data zemlja bude evrokompatibilna u svakom smislu, još pre učanjenja – zaključio je Šepflin.
Upitan, imajući u vidu antimađarske incidente koji su postali brojniji proteklih nedelja, da li je moguće i da bi eventualno pre plenarne sednice moglo da dođe do izmena u tekstu Rezulucije o Srbiji, Šepflin je odgovorio da je teoretski zamislivo da bi na plenarnoj sednici poslanička grupa mogla da podnese amandmane. – Sednica počinje 11. marta i ako se do tada situacija ne smiri, a vlasti budu okrenule glavu, onda je zamislivo da mogu da nagovorim izvestioca da primimo k znanju problem koji postoji i da damo novi signal da očekujemo njegovo rešavanje. Ali, nadam se da neće biti potrebno da se to preduzme – rekao je mađarski poslanik u EP Đerđ Šepflin u intervjuu za „Mađar so“.
