Vojvođanska mađarska nauka još uvek je dužnik Janoša Siverija. U pogledu negovanja i obrade Siverijevog životnog dela preduzeti su značajni koraci, ali su ti koraci učinjenini prvenstveno u Mađarskoj. Kod kuće se jedino njegovo rodno selo trudilo da svojim sredstvima neguje pesnikov duh, to međutim ne može da nadomesti prazninu koja bi trebalo da bude nadomeštena u državno potpomognutim okvirima naših izdavača, visokoškolskih i naučnih ustanova – ocenila je dr Eržebet Čanji, šefica Katedre za mađarski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na skupu koji je tu održan u znak sećanja na vojvođanskog pesnika koji je 1990. preminuo u 36. godini života.
Jučerašnji skup bio je deo serije programa pokrenutih nakon izdavanja sabranih dela Siverija u 2011. godini, i u kojem u susretima u različitim zemljama Karpatskog basena učestvuju prijatelji, saradnici i oni koji neguju životno delo vojvođanskog pesnika tragične sudbine.
Sećanjima gostiju pesnika, književnika, kritičara i urednika na Siverijevo pesništvo i slobodan duh čiji je nosilac bio časopis „Simpozion“ kojeg je i sam predvodio, pridružio se i docniji takođe urednik tog časopisa, a danas novi direktor izdavačke kuće „Forum“ Gabor Virag, navodeći da je i ta docnija generacija bila pod velikim uticajem Siverija i da su pokušavali da dostignu sličan provokativni ton, kako u književnom, tako i kritičarskom saopštavanju. Virag je zapazio da su se događaji slični onima koji su zadesili časopis sa Siverijem na čelu odigrali u vojvođanskom mađarskom književnom i javnom životu i ranije, ali i ovih dana. – Delom se isto dogodilo i sa Tolnaijevim „Simpozionom“, ali mogu da ukažem na slučaj vezan i za našu generaciju, na događaje tipa Presburger- „Mađar so“, u kojima takođe ima sličnosti – rekao je Virag.
