Šta može da se uradi u slučaju kada je jedan zakon usvojen, kada su njegove odredbe potpuno jasne, ali se zbog administrativnih razloga ipak ne može po njima postupiti – dilema je sa kojom se suočio novosadski advokat Antal Bozoki, zastupajući svoju klijentkinju koja je, zajedno sa tri preminula člana njene porodice koji su tokom odmazdi 1944/45, krajem januara 1945. deportovani iz Čuruga u logor u Bačkom Jarku, a docnije u Gajdobru, na osnovu svojevremene odluke o kolektivnoj krivici svih meštana Čuruga nemačke i mađarske nacionalnosti, a sud doneo pravosnažnu odluku da su bez ikakvog razloga bili tretirani kao ratni zločinci i izloženi političko-ideološkom progonu i doneo odluku o rehabilitaciji.
Imajući u vidu, naime da zakon predviđa da rehabilitovana osoba ima pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu (poseban dodatak), zdravstvenu zaštitu i druga prava iz zdravstvenog osiguranja, advokat se u ime svoje klijentkinje obratio pokrajinskoj filijali Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), koji je odgovorio da ne može da postupi po tom zahtevu i da donesebilo pozitivnu,bilo negativnu odluku jer nije dobijeno odgovarajuće uputstvo od nadležnog republičkog ministarstva. Na ponovno uloženu molbu odvokata da se donese odluka po hitnom postupku krajem prošle godine, odgovor je bio da je postupak zaustavljen, jer ministarstvo ni nadalje nije uputilo uputstvo za sprovođenje postupka. – To, zapravo, znači da je svejedno što je Zakon o rehabilitaciji usvojen, sličan postupak niko neće moći da ostvari jer za njegovo sprovođenje nedostaju osnovni preduslovi – rekao je advokat Bozoki za „Mađar so“.
O tome koliko se ozbiljno država odnosi prema pitanju rehabilitacije, svedoči i primer podnetog zahteva za novčano obeštećenje iste klijentkinje advokata Bozokija. Komisija za rehabilitaciju u Ministarstvu pravde nije ni odgovorila na taj zahtev podnet aprila prošle godine, nakon čega je advokat podneo tužbu protiv države, ali se i ovde postavlja pitanje koliko je moguće računati na efikasnost. - Da država nije imala nameru da odugovlači, mogla je da predloži sporazumno rešenje, kojem bi klijentkinja verovatno bila sklona. Za sve dosadašnje inicijative u vezi sa obeštećenjem karakteristično je bilo njihovo potpuno ignorisanje i neobaziranje – konstatovao je advokat Bozoki.
