Za godinu i po-dve saznaćemo koliko je ljudi pogubljeno između 1942. i 1945. godine. Istoričar iz Beograda dr Srđan Cvetković rekao je za „Mađar so“ da se širom Srbije nalazi približno 250 masovnih grobnica. Prema njegovim rečima, zadatak Državne komisije za tajne grobnice je da obeleži masovne grobnice, ali ne i da ih istraži. Za to, naime, nema novca, a ekshumacije će biti jedino ukoliko je lokalna samouprava bude platila.
Istovremeno, međutim, u toku je i identifikovanje žrtava. Državna komisija za tajne grobnice i međudržavna mađarsko-srpska mešovita komisija objedinile su rad. Zahvaljujući tome, u protekle dve i po godine došlo je do takvog napretka u popisivanju žrtava, odnosno njihovoj identifikaciji, kakav još nije do sada zabežen, mada je i ranije bilo istraživanja i delimičnih podataka. Komisija za tajne grobnice ustanovila je i u svetskim razmerama jedinstven vebsajt. Na adresi www.komisija1944.mpravde.gov.rsmoguće je naći Otvorenu knjigu žrtava. Nakon dvoipogodišnjeg istraživačkog rada komisije su uspele da identifikuju imena četrdeset hiljada žrtava, ovi se podaci (ime žrtve, zanimanje, vreme rođenja i smrti i okolnosti potonjeg, odnosno mesto) već mogu pronaći na vebsajtu, ali, kako je beogradski istoričar napomenuo, imena oko 80 hiljada žrtava postoje još u bazi podataka, koja će takođe biti postavljena na sajt, ali pre toga se proverava svako pojedino ime i svaki podatak. Otvorena knjiga žrtava funkcioniše zahvaljući posebnom softveru koji omogućuje da se žrtve pretražuju prema naseljima. Srđan Cvetković je rekao dase prema sadašnjem stepenu istraživanja sa potpunom sigurnošću zna o 40 000 pogubljenja u Srbiji, od kojih je 26 896 bilo u Vojvodini. Prema mišljenju istoričara, potrebne su još barem dve-dve i po godine istraživačkog rada i nakon toga će moći da se ocenjuju podaci. Iako je mešovita komisija i u međuvremenu objavljivala izveštaje u vezi sa istraživanjem, na obradu i objedinjavanje podataka još valja čekati.
Nikada nećemo saznati koliko je tačno bilo nevinih žrtava Drugog svetskog rata. Ali je ogroman korak to što je započelo suočavanje sa prošlošću. Makar je započelo popisivanje žrtava. Pozivanje krivaca na odgovornost zasad niko ne pominje. Mada i to vreme treba da stigne. U manjim selima ljudi poimenično znaju ko je i šta učinio.
