Značajna civilizacijska, ustavna, zakonska, demokratska i legitimna obaveza stoji pred aktuelnim vladajućim strankama da se otvoreno ograde od ekstremističke politike, da izraze kritiku prema njoj i da ukažu na njene negativne posledice – ocenio je politički analitičar Jovan Komšić povodom nedavnih aktivnosti pojedinih ekstremističkih organizacija koje prave i liste navodnih izdajnika i šire atmosferu linča, na šta jedan deo javnosti gleda sa zabrinutošću. –Posebno je to zadatak onih demokratskih partija sa nacionalnim predznakom za koje je važna odbrana srpskih nacionalnih interesa i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda. One što otvorenije treba da se ograde od ekstremističkih zloupotreba prava na slobodu mišljenja, koje ove organizacije pokušavaju da opravdaju navodnim nacionalnim interesima – dodao je Komšić u intervjuu za „Mađar so“.
Prema oceni Komšića, nakon odluke Ustavnog suda Srbije, koji nije video razloga za zabranu udruženja "Srpski narodni pokret 1389" i SNP "Naši", mnoge ekstremističke organizacije smatrale su svoju dotadašnju aktivnost opravdanom i odluku protumačile tako da su oslobođene obaveze poštovanja Ustava i zakona. – Verovale su da je sada došlo vreme kada neće biti pozvane na odgovornost zbog svojih inicijativa koje su u suprotnosti sa ustavnim garancijama, zakonima, ljudskim pravima, slobodnim izražavanjem mišljenja i pravom na istraživanje. Upravo zato, na novoj vlasti je prilično težak zadatak: treba da zauzme odgovarajući stav prema ovim pokretima, budući da je i Ustavni sud izrekao prilikom svoje poslednje odluke da ni politička elita nije preduzela sve kako bi označila granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog –ukazaoje Komšić.
Insistirajući da od svih ekstremističkih pojava energično treba u prvom redu da se ograde političke stranke sa nacionalnim predznakom „ukoliko žele da opravdaju svoju demokratsku i evropsku orijentaciju“, Komšić je dodao i da je potrebna usklađena akcija na planu moralnosti i građanske i lične odgovornosti. – Na kraju procesa treba da stigne insitucionalna reakcija, odnosno zabranjivanje napadača slobode, ali sama zabrana ne znači ništa dok se na osnovu demokratske kulture i vrednosti svi odlučujući politički činioci ne ograde od tih činilaca – i na lokalnom, pokrajinskom i na republičkom nivou – rekao je Komšić.
Na dilemu o tome da li je naše društvo dovoljno zrelo da bi moglo da se suprotstavi ekstremistima, Komšić je kazao da on „ne važi za pesimistu u tom smislu“ i da „ne bi rekao da Srbija nema kapaciteta da se suprotstavi“, dodavši i da se ovde, zapravo, radi o preduslovu za opstanak države. Naveo je i da socijalna kriza rađa nezadovoljstvo, koje ekstremisti svuda pokušavaju da okrenu na sopstvenu korist. – Država, političke organizacije, građani demokratske i liberalne orijentacije i nevladine organizacije aktivnim delovanjem treba da pokažu da umeju da se suprotstave ovakvim pokušajima ispoljavanja mržnje i pozivima na primenu nasilja. U Srbiji je to i jedna vrsta ispita, može se nazvati ispitom države da li zaista ume da nastupi kao država onda kada je to potrebno. Ukoliko to ne bi uspelo, onda to ne delovalo kao ogromna opomena samo za manjine, nego i za većinsku naciju – rekao je Komšić.
