Programski direktor centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojević rekao je da ga ne bi iznenadilo da se ove godine u Srbiji održe vanredni izbori. – Ni zbog toga jer bi prevremeno glasanje u narednih nekoliko meseci, recimo pola godine, pogodovalo najvećem koalicionom partneru, Srpskoj naprednoj stranci – kazao je Blagojević u intervjuu za „Mađar so“. On je dodao i da na vanredne izbore u Srbiji „stalno treba da se računa“, budući da se ne može govoriti o političkoj stabilnosti u stvarnom značenju te reči, te da se ni situacija kojoj smo svedoci danas ne razlikuje. – U vladi ni danas ne učestvuju političke stranke koje važe za tradicionalne partnere, nego jučerašnji ljuti protivnici. Sve to vladu čini ne samo specifičnom, nego i manje stabilnom – navodi Blagojević.
Prema rečima Blagojevića, veoma bi mu bilo teško da govori o tome šta bi bio cilj eventualnih vanrednih izbora, izostavljanje nekih sadašnjih koalicionih partnera u vlasti, ili nešto drugo. – To bi, naime, značilo da neko svesno pokušava da prouzrokuje krizu, što bi onda za sobom povuklo raspisivanje izbora. Ne bih želeo da verujem da je Srbija takva zemlja gde se politika vodi na taj način. Razumem, naravno, da političke stranke imaju svoje interese. Izbori se, međutim, ne mogu raspisivati samo zato jer je to jednoj stranci u datom trenutku isplativo da se parlament raspusti i da se održe izbori. To bih držao za neodgovorno političko ponašanje, vladajuće stranke bi tako ostale dovele u neravnopravan položaj, budući da bi prema sopstvenim interesima odredile termin izbora – rekao je Blagojević.
Govoreći o tome šta bi vanredni izbori značili za Demokratsku stranku, programski direktor CeSID-a je rekao da „može da zamisli scenario u kojem bi vanredni izbori bili povoljni i za tu stranku“. – U maju je DS doživela veliki potres, izgubila je predsedničke izbore i mogućnost za formiranje vlade. Stranka do danas nije uspela da se u potpunosti oporavi. Izbori bi, međutim, mogli da deluju kao svojevrsna šok terapija i iz toga bi stranka mogla da izvuče koristi – ocenio je Blagojević.
U slučaju manjih stranaka, sagovornik „Mađar so“-a ocenio je da bi Demokratska stranka Srbije manje-više mogla da bude sigurna u ulazak u parlament, budući da se podrška toj stranci stabilizovala negde oko sedam procenata, dok bi, prema mišljenju Blagojevića, izbori predstavljali veći problem za Liberalno-demokratsku partiju i Ujedinjene regione Srbije „koje se stalno bore sa parlamentarnim cenzusom“. - Radi se o takvim strankama čija podrška iznosi oko pet procenata i do brojanja glasova ne možemo biti sigurni da li su prešle cenzus – kazao je Blagojević.
