Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih ocenila je da je za deset godina svog postojanja institucija Pokrajinskog ombudsmana najveće uspehe postigla na planu službene upotrebe jezika. – I pored naših uspeha, još uvek ne razumem zbog čega građani ne traže u svim postupcima korišćenje manjinskih jezika tamo gde su oni u službenoj upotrebi. Mnogo bi energičnije trebalo zahtevati korišćenje maternjeg jezika recimo u poreskoj upravi ili u fondu za penzijsko osiguranje – rekla je Muškinja-Hajnrih u intervjuu za „Mađar so“.
Prema rečima ombudsmanke, bilo bi mnogo korisnije ukoliko bi tamo gde se donose rešenja i gde se odlučuje o njihovoj sudbini, građanima dokumenti bili uručivani na njihovom maternjem jeziku, budući da se radi o dokumentu na po tri-četiri stranice i da nije svejedno da li građani razumeju tekst ili ne. – Uglavnom je korišćenje manjinskih jezika traženo prilikom izdavanja izvoda iz matične knjige, u čemu ja nisam videla puno logike jer izvod iz matične knjige treba prikazati kod nekog drugog organa. U slučaju rešenja, međutim, odlučuje se o veoma važnim stvarima- ukazala je Muškinja-Hajnrih.
Aniko Muškinja Hajnrih skrenula je pažnju da je veoma značajno da ljudima bude jasno koja su im prava, da se više bave sa sobom i da ne odustaju, odnosno da koriste svoja prava. – Ne sme se zapasti u letargiju i ne sme se razmišljati na način da će nekako već biti. Od prvog trenutka kada neko od državnog organa dobije dokument sa kojim se ne slaže, ili ga ne razume u potpunosti, treba odmah da iskoristi mogućnost i da se javi ombudsmanu. Mnogo se više ceni onak koji se bori za svoja prava – kazala je pokrajinska ombudsmanka.
