Mađari nisu voljni da podnesu noviju žrtvu na oltaru Evropizma-rečeno je na centralnoj svečanosti u Subotici povodom godišnjice revolucije iz 1956. na pozornici Jordan, gde je odigrana predstava ,,Plameni slobode“ u režiji Johana Višera. Predstavi je prethodio govor prof. dr. Kašlera Mikloša, ministra za ljudske resurse iz Budimpešte i Ištvana Pastora, predsednika Saveza Vojvođanskih Mađara.
Vreme uvek otklupča svoje, tačnije nema te tajne koja se vremenom ne otkrije - počeo je svoj govor Pastor. Vreme uvek pomaže u tome da ne gubimo svoje ciljeve, da svaki put iznova stanemo na noge, da naša razočaranja na nivou zajednice, ni na ličnom planu, ni tragedije nacije i nepravde koje nas dotiču ne oduzmu našu veru, ubeđenja i našu sposobnost da sudimo. Sa te tačke gledišta, nacionalni praznici su takvi dani koji zamrznu trenutak, i snagom sećanja zaustave vreme. 1956-a nije završen proces, ni u okviru nacije, a naročito ne u širem kontekstu. Suština revolucije u poslednje 62 godine je bila predmet mnogih promena-ili žrtava-i izazvala je mnoga različita osećanja ili događaje.
SLOBODA ODLUČIVANJA JE SVETA.
-Sećamo se još kada su revoluciju 56-e nazivali kontrarevolucijom, a takođe se sećamo kada je Imre Požgai uživo izjavio da je to ipak bila revolucija. Sećamo se i proslava, ali i toga kada su za 50. godišnjicu u ime slobode, policajci bez značaka, sa gumenim mecima pucali na masu. Mađari na Mađare, dovodeći u pitanje slobodu, demokratiju, pravnu državu, to jest, osnove. Te godine, 2006. je izrađen spomenik na Paliću u Velikom parku. I tu se postavljaju pitanja, zašto je nama Mađarima iz Vojvodine praznik 1956. i zašto od 2006. Zbog toga je dobro što vreme čini svoje. Jer poslednjih dvanaest godina polaganje cveća i poklanjanje pred spomenikom, simboliku tragedije 56-e, uspinjanje slobode, samo ne vide oni koji svuda vide samo mrtve ptice. Moje je ubeđenje da ih je sve manje - rekao je Ištvan Pastor na centralnoj svečanosti, kojoj su prisustvovali gosti iz društvenog života, zvaničnici, predstavnici crkve, kao i predstavnici diplomatije iz Mađarske.
Kada slušamo jake evropske države kako nas školuju, omalovažavaju, imamo osećaj da naša matična država uopše nije evropska država. Prpadnici mađarke nacije su imali prilike od 2015. mnogo puta da slušaju kako su države zapada dočekivale i primale izbeglice revolucije 56-e. Međutim, nikad nisu govorili o tome zašto je došlo do 56-e. Ne pada im na pamet da priznaju da je pakt, koji je donešen posle završetka drugog svetskog rata, oduzeo šezdeset godina istočno-evropskim narodima, i između ostalog prouzrokovao 56-u. Nije preterano tvrditi da narodi Istočne Evrope koji su prisiljeni da pristupe Istočnom bloku, da su žrtvovani narod na oltaru zapadnog prosperiteta na šezdeset godina i da su na svojoj koži osetili kako izgleda kada država izgubi nezavisnost. Ne treba da se čudimo što im ni na pamet ne pada više da se žrtvuju na oltaru evropljana. Dovoljno je što su im uzeli šezdeset godina oni koji i dalje istu pesmu pevaju, zbog svojih interesa. Sad su došli na mesto osnivača Evropske Unije takve osobe, kojima istorija ne znači ništa, pridržavaju se samo svojih interesa.
Mađarska 56-a govori o slobodi, o ljudskim životima, o pravu na odluke-zaključio je svoj govor Ištvan Pastor. ,,O tome da svaki narod ima pravo da donosi odluku o tome kako želi da živi. O tome govori da ne mogu da diktiraju velike sile, strane sile, i da se strane grupe ne grupišu u zemlji. Mađarska 56-a nas uči da je ponekad potrebno domovinu staviti ispred svega, kada je nemoguće pomoću ideologije stati u levo ili u desno, kada samo isključivo treba stati pored domovine, pored naroda, prosto je to naša obaveza.“
NIKADA SE NISU PREDAVALI
Zajedništvo mađarskog naroda, šta može više da dokaže nego to što 1956-u svi obeležavaju i ovde i preko granice - rekao je u svom govoru prof. dr. Mikloš Kašler. Istakavši snagu naroda, jer Mađare niko nije uspeo da slomi, narod se nikome nije predao. Prema njegovim procenama, ovo se može zahvaliti snazi mađarskog identiteta i poštovanju hrišćaskih vrednosti, kao i to što se mađarski narod održao u Karpatskim Basenima.
-Među Mađarima su tako jaki koreni poštovanja i ljubavi jednih prema drugima, da nacionalni socijalizam i boljševizam ne bi mogli da osvajaju prostor da nisu bili prisiljeni. Mađari nisu dugo trpeli lance, na desetine hiljada naših sugrađana su dali svoje živote za domovinu i za ceo mađarski narod. Zahvaljujući tome smo opstali, ostali jaki i u okviru države i van nje. Sudbina Mađara na jugu je bila posebno teška tokom istorije. Vi i vaši preci ste preživeli Trianon, Titove partizane, Jugoslovenski šovinizam, raspad države, mnogo puta su vam okrenuli leđa i rukovodioci matične države. Sada ste ipak tu kao ponosni Mađari. Niste izgubili svoj identitet, veru u ljude, u mađarstvo. Sada činite jedno od najjačih mađarskih zajednica - rekao je Mikloš Kašler.
U nastavku gost je hvalio saradnju srpske i mađarske države, istakavši da ovo ne bi bilo moguće da politički predstavnici vojvođanskih Mađara nisu tome u velikom doprineli. Zajednički je cilj jaka Evropa koja se zasniva na tradicionalnim vrednostima. Posebno je odao priznanje naporima mađarskog i srpskog naroda koji su bili u stanju da se pored svih teškoća koje su opterećivali oba naroda tokom istorije, izdignu iznad svih nedaća. Zatim je istakao da dok je na čelu Mađarske takva vlada koja želi da objedini sve Mađare iz celog sveta, Mađari sa juga mogu sa velikim poverenjem da se oslone na matičnu državu, i uvek mogu računati na njihovu pomoć.
