Na žalost, živimo u takvom svetu gde ne dobijamo mogućnosti na tacni. Treba hodati otvorenih očiju i prigrabiti svaku mogućnost koja se čini obećavajućom. Potrošačko društvo sa druge strane, propagira kako sve možemo dobiti odmah bez uloženog truda. Verovatno i ovo doprinosi tome da mladi bez razmišljanja odu u inostranstvo čak i ako bi imali mogućnosti da prosperiraju kod kuće. Akoš Hajvert i njegova porodica iz Feketića su takođe razmišljali o odlasku iako je reč o porodici intelektualaca. Akoš je VD direktor Osnovne škole „Adi Endre” u Malom Iđošu i predsednik recitatorskog društva vojvođanskih Mađara a njegova supruga Andrea je doskoro bila saradnik institucije za kulturu vojvođanskih Mađara. Na kraju su ipak odlučili da ostanu i izabrali su jednu takvu mogućnost za koju ni u snu ne bi pomislili pre desetak godina. Sve je počelo time što su svoje prijatelje jednom prilikom pozvali na svinjokolj. Gostima su bili interesantni proizvodi od svinjskog mesa i poželeli su da ih kupuju. Ovo se više puta ponovilo i tako su Akoš i Andrea došli na ideju da proizvode svinjske prerađevine prema originalnim domaćim receptima.
Bácsfeketehegy (Lakatos János felvétele)
- Nismo mi tražili ovu mogućnost već je ona sama došla – rekao je Akoš i dodao da su u novembru doneli nov zakon koji im je otvorio mogućnost za taj rad. Na osnovu tog novog zakona, porodična gazdinstva na legalan način mogu prodavati domaće proizvode od mesa i mleka. Andreina porodica se već generacijama bavi poljoprivredom i uzgojem stoke, tako se na osnovu tog iskustva mladi par odlučio da počne porodični posao. Da bi proizvodi bili još karakterističniji, odlučili su da neće uzgajati samo obične svinje već i mangulice. Meso i slanina od mangulice su mnogo zdraviji nego od bele svinje. Pored toga, mast mangulice je zdravija od fabrički proizvedenog ulja. Mi posebno obraćamo pažnju na ishranu stoke, isključivo ih hranimo žitaricama sopstvene proizvodnje i ne dajemo im fabrički koncentrat. Način ishrane svinja i obrada se rade na tradicionalan način. Dimljenje proizvoda se vrši na način kako su to naši preci nekada radili, drvetom višnje. Ne koljemo svinje jednu po jednu, nego kad je sezona klanja zakoljemo više, jedan deo zadržimo za svoje potrebe a ostatak prodamo. Porodica Hajvert ima konkretne ideje za uvođenje drugih domaćih proizvoda ali za njihovu prodaju još nema odgovarajućih zakona. Prema mišljenju Akoša, ako je vlada prepoznala da treba odvojiti industrijsku proizvodnju od domaće u preradi mesa, onda bi trebalo na isti način delovati u proizvodnji voća i povrća. Ako domaćin u svojoj bašti proizvede više voća i povrća nego što mu je potrebno bilo bi dobro da ovaj višak ne mora krišom da prodaje na pijaci već da može legalno prodavati sa naznakom imena proizvođača. Feketić je poznat po proizvodima kao što su vino, rakija, kompot, pekmez, čak se i koštica od višanja može koristiti za izradu jastučića koje navodno imaju lekovito dejstvo. U ovim proizvodima, ubeđen je, kriju se velike mogućnosti te bi zbog toga ovo trebalo mnogo bolje iskoristiti. Ovo nisu prazne reči jer on je pored posla u obrazovanju, učinio prvi korak u pokretanju porodičnog posla.
-Pored posla u školi, želeo bih ozbiljnije da se bavim proizvodnjom i prodajom domaćih proizvoda. Porodično gazdinstvo je momentalno u fazi pribavljanja dozvola, kad to pribavimo onda ćemo moći prodavati robu na nivou maloprodaje. Da mi je neko rekao pre deset godina da ću se ovim baviti, smejao bih se. Ništa nisam znao o tome, nije me čak ni interesovalo. Danas se mnogi odlučuju da odu u inostranstvo. Od zarade u školstvu može korektno da se živi ali nisam uspeo ništa da uštedim. Morali smo se odlučiti, da li da se selimo u inostranstvo sa dvoje dece i počnemo sve iznova ili da iskoristimo mogućnost i podršku porodice da počnemo nešto sasvim novo. Mi smo se odlučili za ovo drugo, i mislim da upornim radom i podrškom porodice vremenom možemo dostići ozbljne rezultate – rekao je Akoš.
