Poslednjih nekoliko godina, mnogi mladi bračni parovi su se iselili u inostranstvo, da bi u nekoj stranoj zemlji našli mogućnost za egzistenciju. Iseljavanje je kontinuirano, porodice se stalno sele u inostranstvo. U Adi će samouprava ove godine pokrenuti novi program mera, davaće mladima nepovratna sredstva za kupovinu kuća i stanova. Ovim programom namera je da se u Adi spreči iseljavanje mladih i propadanje mesta. Za ostvarivanje ovog programa ove godine će se izdvojiti 10 miliona dinara iz budžeta. Mladi mogu da računaju na 5000 evra pomoći, s tim da ostanu na teritoriji opštine Ada najmanje 15 godina.
Ovaj program se čini korisnim. Naročito daje nadu onim mladim bračnim parovima koji imaju posao i radije bi ostali u svom mestu nego da se seljakaju, a nemaju svoj dom. Većini mladih kupovina kuće ili stana predstavlja veliki problem. Oni koji uspevaju da kupe kuću uz pomoć roditelja ili naslede od porodice, smatraju se srećnicima. Većina živi sa roditeljima, ako bi želeli da žive sami, ili moraju u podstanare ili da podignu kredit. Velika je pomoć dodatnih 5000 evra za one koji imaju nešto ušteđevine. Dizanje kredita sa učešćem i sa raznom dokumentacijom već košta nekoliko hiljada evra. Ovo sam iskusio na svojoj koži kad sam sa suprugom podigao kredit za kupovinu kuće. Imamo običaj da kažemo da živimo u banci, i dok otplatimo kredit, novac se duplira do kraja. Smatram da je kredit ipak bolja varijanta nego podstanarstvo. Prosečna stanarina je otprilike isto što i rata kredita.
Treba da priznamo da je za Mađare bitno porodično gnezdo. Ako mora da bira, pre će imati kuću nego auto. Kod mnogih evropskih naroda je to obrnuto, ili čak ni ne kupuju kuće i stanove, već prožive svoj život u podstanarstvu. Dok kod nas, kuća nije samo građevina, već dom, koji je deo zavičaja, kulture, običaja. Zato ako se neko dvoumi zbog kupovine kuće, sad će prelomiti da li da ode ili da ostane, jer više voli da ima dom kod kuće.
