Od poslednjih nacionalnih ubistava, rušenja države, od dana kada su se mladi porazboljevali, porodice raspale i veliki broj stanovništva morao da napusti svoje domove, prošlo je maltene dvadest godina. Dugo godina nosimo u sebi posledice devedesetih, ali i sada političari Balkana sa istom retorikom podstiču strasti. Nacionalizam, problem teritorijalnog integriteta, pretnje ratovima su još uvek osnovna sredstva različitim pretnjama.
Kada će biti bitniji privredni razvoj, porodica, prava garđana, od ponovnih otvaranja starih rana, od podela nacija i od političkih granica?
Bakir Izetbegović, član predsedništva Bosne i Hercegovine je izjavio da bi Bosna već trebala da prizna nezavisnost Kosova, to jest, da radikalne i teatralne manifestacije počinju da liče na režiranje novog pozorišnog komada na Balkanu. Naročito dijalozi između Izetbegovića i Milorada Dodika, koji kao da žele da održe svoju popularnost pomoću stvaranja napetosti. Sličan incident se desio i početkom godine, kada se Bosna i Hercegovina obratila Haškom Međunarodnom Sudu, da se preispita presuda doneta protiv Srbije vezana za genocid. Ni tada nije bilo zajedničkog stava među tročlanim Bosanskim predsedništvom, nisu mogli da se dogovore ko treba da predstavlja Bosnu i Hercegovinu pred Haškim sudom, tako nije došlo ni do revizije (iz toga se vidi da priznavanje Kosova, za šta je potreban konsenzus, nije izvodljivo). Svemu tome je prethodilo glasanje Milorada Dodika. Iako su se međunarodna zajednica i Bosna i Hercegovina protivile glasanju, Dodik je ipak sproveo da se izglasa Dan Republike Srpske.
Stalno se upotrebljavaju teške reči. I sada je Dodik Izetbegovića proglasio za neprijatelja Srbije. Čak se spominje i mogućnost rata. Naravno, Srbija ne može izostati iz ovih igara. Sad se dodirnulo osetljivo pitanje Kosova. Velike reči su međutim upućene publici, dok političari dižu sebi cenu.
Prema rečima Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, od sada će Srbija morati da promeni politiku prema Bosni i Hercegovini, iako je napominjem, Crna Gora takođe priznala Kosovo, a Srbija je ostala u dobrim odnosima sa Crnom Gorom.
Znamo da na graničnim prostorima između Srbije i Bosne i Hercegovine postoje zajednički privredni objekti, pored Drine su mnogi važni strategijski objekti. Međutim, isključivo od političara zavisi kako će se razrešiti sudbina Balkana. I u devdesetim godinam su oni doneli odluku.
Mislim da u ovom trenutku nisu problem odnosi koji su poljuljani, jer mnogo puta smo slušali slične teške reči, a završilo se sa zagrljajima i tapšanjem po ramenu. Sledeće godine će u Bosni i Hercegovini biti izbori, a sve ukazuje na to da će ih biti i u Srbiji. Sadašnja retorika podseća ljude na užase devedesetih godina i navodi ih da zaborave (ili barem da zamaskiraju) trenutne probleme. Niske plate, visok stepen nezaposlenosti, poteškoće u ostvarivanju prava, težinu i stepen korupcije u svim životnim oblastima, nedostatak sistema, migraciju…
