Osobe sa invaliditetom i žene spadaju u najosetljiviju kategoriju, od njih najčešće stižu žalbe nadležnima koji se bave sigurnošću i ravnopravnošću. Problem je što malo njih zna da postoji mogućnost za preduzimanjem ovakvih koraka, čak i preko interneta - izjavila je Tamara Vlaškalin, savetnik za jednakost i ravnopravnost na savetovanju u Novom Sadu, pod nazivom Pristupačne komunikacije. Na savetovanju u Evropskom Kolegijumu je Tamara Vlaškalin istakla da i mediji često prave grešku kada izveštavaju o zloupotrebi, često se mimoiđu pravila izveštavanja - na klizavom smo terenu. Knjiga pod nazivom „Borba za ravnopravnost“, zastupa baš ovu mogućnost, da se ravnopravnost ostvaruje u svakodnevnom životu i u medijima.
Konferencija o pristupačnim komunikacijama (Foto: Čila David)
Na savetovanju na okruglom stolu je Marta Varju, glavna urednica lista „Mađar So“ govorila o primerima položaja osoba sa invaliditetom u inostranstvu.
U Barseloni na aerodromu, oznaka sa belom zastavom obuhvata sve komunikacijske mogućnosti i fizički pristup, što bi trebalo da služi drugim gradovima kao primer. „Mađar So“ se trudi da sa pažnjom proprati položaj osoba sa invaliditetom i institucije koje se sa njima bave. Cilj je da se osvesti u ljudima da osobe sa invaliditetom žive među nama, njihovi problemi su i naši, i zajedno ih treba rešavati. Zatim se nadovezala na temu i Tatjana Stojšić Petković, psiholog, kaže da bela zastava znači da osoba sa invaliditetom može da se oseća kao čovek. Smatra problemom zid između osoba sa invaliditetom i bez invaliditeta, ako neko nije u mogućnosti da dođe do nekih informacija koje su mu privukle pažnju ili su neophodne za svakodnevni život. Ljudi nemaju empatiju. Neke ljude iritira zvuk postavljene signalizacije za slepe i slabovide na semaforima, naprave neku štetu na toj spravi, a behaton danas služi kao ukras pa odvede ljude u pogrešnom pravcu.
Na ljude sa invaliditetom uglavnom gledaju na način da im je potrebna medicinska pomoć, međutim nije o tome reč, već o promeni životnih situacija, o tome da treba omogućiti uslove-izjavila je Marija Vrebalov, savetnik za osobe sa invaliditetom. 2011. godine izmenom zakona su se desile neke pozitivne promene. Veliki je procenat ljudi sa invaliditetom, 57 odsto od njih se bori i sa više vrsta problema. Iz tog razloga ne treba adaptirati već postojeće zgrade, nego projektovati takve objekte.
Anđelka Ružin, sekretar Saveza slepih i slabovidih vidi problem u tome što se ne popravlja kontinuirano položaj osoba sa invaliditetom, često ni ne znaju ljudi kome treba da se obrate za neki problem, jer ih nadležne institucije ne potražuju.
Dr. Mirjana Kovačević, zadužena za medije ispred Fondacije Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021., se složila s tim da još treba mnogo učiniti da bude bolji pristup svima, a u tome nam može puno pomoći saradnja sa IT sektorom u Novom Sadu.
Jasna Negodanović je iznela svoja iskustava vezana za slepe i slabovide sa bibliotekom koja postoji 40 godina u Novom Sadu. Jadranka Raletić je takođe prenela svoja viđenja vezano za slepe i slabovide. Aron Madaras, sociolog, novinar je izneo da su manjinski mediji osetljiviji i prema problemima drugih manjinskih grupa i povukao je paralelu između problema manjinskih medija i osoba sa invaliditetom.
Karolj Kiralj, profesor je prezentovao istraživanja i rezultate istraživanja vezana za „Mađara So“ i „Hlas Ljudu“, slovačkog nedeljnog lista. Na konferenciji su ustanovili: prvi susret manjinskih medija i osoba sa invaliditetom je samo početak, obe kategorije imaju isti interes da u budućnosti još bolje sarađuju, i da dođu do rezultata.
