U sredu je delimično spomenut, treći poziv za podnošenje predloga za građevinske kredite od strane Prosperitati Fondacije, kako bi konkurisali za poljoprivredni razvoj. U prisustvu Levente Mađara, državnog sekretara Mađarske zaduženog za ekonomsku diplomatiju, šest najuspešnijih kandidata je potpisalo ugovor sa Balintom Juhasom, direktorom Prosperitati Fondacije i Predragom Mihajlovićem, direktorom OTP banke. Šest preduzeća još čeka na potvrdu, a rezultati će biti objavljeni početkom jeseni.
Šest kompanija sa više od 500 radnika, ostvaruje investicije u vrednosti od 10 milijardi forinti. Od toga 4,5 milijardi forinti pokriva Mađarska vlada u okviru programa ekonomskog razvoja pokrenutog 2015.godine, a ostatak iznosa kandidati pokrivaju kreditima i delom iz svojih izvora. Taj izvor mora biti najmanje 25 posto od investicije. Kada su u pitanju ova preduzeća, računa se na 3500 dobavljača sa sigurnom egzistencijom. Prosperitati Fondacija će na jesen raspisati konkurs koji će se odnositi na poljoprivrednike kako bi ih povezali sa ljudima koji će proizvođačima morati platiti najbolju cenu na tržištu.
Takođe u sredu, Fondacija je objavila tri nova konkursa vezana za kupovinu kuća i zemljišta. Zainteresovani mogu da se prijave od 4. septembra do 30. novembra. Balint Juhas je govorio za naš list o završenim konkursima, procesu umrežavanja, novim konkursima, dosadašnjim rezultatima.
Juhas Balint
• Nalazimo se na polovini programa za ekonomski razvoj. Šta nam možete reći o napredovanju, ako se to može izraziti u brojkama?
- Trogodišnji razvojni ciklus se završava naredne godine. Kada završimo procenu prioritetnih razvojnih projekata, a krajem godine zatvorimo konkurse koje smo sada otvorili, te sa jeseni raspišemo nove konkurse, tada ćemo se polako približiti krajnjem cilju. Kada budemo podvukli crtu, nadam se da ćemo čistog obraza stati pred ljude. U potpunosti smo ispunili uslove prošle godine za prva dva kruga konkursa što se tiče našeg poslovanja i strateškog plaćanja. Kada Levente Mađar kaže da program dobro radi, onda su to činjenice. Program ima uticaj na više nivoa. Imamo 6200 uspešnih ljudi na konkursima, što znači isto toliko ili više porodica. U sistem smo uključili najmanje hiljadu dobavljača, neki od njih imaju promet od 100 miliona dinara. Iz upitnika koji smo sproveli, saznali smo da je u proseku za 24 posto povećana potražnja radne snage. To praktično znači da u sektoru metalurgije u Adi, Subotici i okolini ima puno slobodnih radnih mesta. Dobavljačima je promet porastao za 12 posto u proseku. Najznačajnije povećanje je bilo 360 posto ali postoje i oni koji su udvostručili svoj promet. Takođe vidimo da skoro 40 odsto naših dobavljača razmišlja o novim dostignućima. Bilans spoljne trgovine Srbije i Mađarske je poboljšan. Prema podacima Privredne komore Severne Bačke, na teritoriji nadležnih lokalnih samouprava se u velikoj meri povećao izvoz. Pojavile su se nove Mađarske kompanije na tržištu Srbije. Od ranije su se interesovale za Srbiju, a mislim da je zahvaljujući programu izbor za ulaganja ipak pao na Srbiju. Levente Mađar je takođe rekao kako kompanije nisu samo zainteresovane za Vojvodinu nego i za jug Srbije. Pojava Mađarskih kompanija u Srbiji je dobra kako za obe zemlje tako i za Mađarske zajednice u Vojvodini.
• Levente Mađar kaže da će sledeća faza programa ekonomskog razvoja biti u formi konkursa i povezivaće proizvođače i integratore. Na koji način će to postići?
- Sada radimo na integratorima koji dobijaju podršku jer umeju da postave proizvode na tržište. Logično je da će nam trebati sirovine. To će pokrenuti dobavljače. Integratori će utvrditi šta treba poboljšati. Stoga pišemo takve projekte za ubuduće, koji su usmereni ka porodičnim firmama, kako bi sirovine proizveli u što većim količinama i što boljeg kvaliteta. Želeli bismo da integratori i porodične firme shvate da oni ne mogu opstati jedno bez drugoga. Integrator treba da bude odgovoran za svoje poslove a proizvođač za svoje. Kada poljoprivrednici dobiju podršku kako bi postali dobavljači, oni će dobiti ugovore u kojima će biti obavezani da ne odbacuju dugoročnu saradnju zbog trenutnih interesa. Naravno, integrator je obavezan da plati proizvođaču najbolju tržišnu cenu. Konkursi za proizvođače će se pojaviti na jesen. Prijave će se odnositi na one koji će u budućnosti sarađivati sa integratorima.
• Suprotno dosadašnjoj praksi, ovog puta su sprovedena dva kruga tendera za istu kategoriju. Kako je do toga došlo?
- Ako postoji samo jedan način da se kategorije smatraju kao celina, onda smo za realizaciju velikih projekata uključili i banku. Izvršili su analizu i procenili rizik. Bili smo prinuđeni da prihvatimo to jer nam je stiglo 36 prijava za konkurs. Podelili smo ih na poljoprivredne i industrijske konkurse. Od 15 prijava za poljoprivredni razvoj, tri su bila nepodobna zbog finansijskih razloga i procene rizika, a preostalih 12 je banka mogla da zapečati one kojima je dokumentacija bila potpuna. Početkom septembra ćemo sve zapečatiti. Neki od projekata su u realizaciji. Pokrili smo obradu suncokreta, žitarica, a možemo ponuditi od ove jeseni i kultivaciju useva, uzgajanje začina, organsku poljoprivredu, proizvodnju meda.
Zahvaljujući podršci Mađarske vlade, poljoprivrednici su dobili dosta novih mašina
• Koje su karakteristike ovih šest preduzeća?
- Ove kompanije imaju dugu istoriju i stabilnu finansijsku pozadinu. Prema tome, u potpunosti su usaglašene sa odredbama i uslovima tendera. U proseku, svaki preduzetnik učestvuje sa 25 posto, a najmanje 30 odsto je bankarski kredit koji se kasnije vraća. Takođe je važno da se najmanje dvadeset radnih mesta održi u roku od deset godina koliko traje kredit. U slučaju Kanjiže ili Subotice, na primer, to znači milion evra za jednog poslodavca. Što je još važnije, moći će da ponude srednju i dugoročnu saradnju za 3500 porodica. Telek Paprika iz Martonoša je svoje proizvode već ponudila na tržište, sada planiraju proširenje fabrike. Preduzeće Gebi iz Čantavira je zainteresovano za preradu suncokreta, takođe bi voleli da omoguće kapacitete za skladištenje i preradu. Tisacoop iz Sente je na sebe preuzela integraciju meda. Kompanija već ima značajno iskustvo u spoljnoj trgovini. Kompanija Geneza iz Kanjiže je nedavno uključila organsku poljoprivredu začina i biljaka, sada planira proširenje za skladištenje i sušenje. Kompanija Kontakt iz Adorjana planira proširenje kapaciteta za razvoj mlinske industrije. Smatra se da će glavni dobavljači u Mađarskoj i ubuduće nastaviti da kupuju i obrađuju pšenicu. Andex kompanija za preradu voća i povrća, je konkurisala za izgradnju hladnjače od 7150 tona kapaciteta za skladištenje.
• Koliko ljudi radi u ovim kompanijama i koliko novih radnih mesta će biti otvoreno?
- Trenutno, više od 500 radnika je zaposleno a žele da zaposle još 136 novih radnika, ali ne zaboravimo i na 3500 porodica koje će biti integrisane.
• Ko se smatra integratorom dobavljača?
- Pčelari, oni koji imaju voćnjak i koji pristaju da posade nekoliko hektara voćaka. Računamo na ljude koji su spremni da nastave uzgoj ratarskih kultura, paprike, začina i lekovitih biljaka. Ovo je važno zbog toga što u slučaju velike proizvodnje žitarica, treba umeti upravljati velikom površinom dok u slučaju drugih useva može da se radi i na manjoj površini.
• Šta je još poznato o ovih šest velikih poljoprivrednih projekata?
- Proizvodnja povrća je izostala u prvom krugu, a nadamo se da će uskoro i to biti dodato u našu ponudu. Projekti koji su u procesu donošenja odluka su Poljoprivredna zadruga iz Bečeja, Aretol doo iz Novog Sada, Carska bašta doo iz Mužle, Hollo Company iz Doroslova, Poljoprivredna zadruga Prima iz Bačkih Vinograda i Seb-Agrar iz Sente. Dokle god ne dobijemo povratne informacije iz banke, ja ne mogu da komentarišem detalje u vezi sa ovim preduzećima, međutim nadamo se da će sva pitanja biti pokrivena sa integratorima, u svim sektorima poljoprivrede.
• Jedan od tri objavljena konkursa se odnosi na kombinaciju poljoprivrednog i ekonomskog razvoja. Na koga se program tačno odnosi?
- Ovo saopštenje je veoma slično konkursu za razvoj poljoprivrede. Do sada su u pitanju bile male cifre od 800 hiljada do milion dinara po projektu, veće cifre od preko 500 hiljada evra pomoći po projektu. Ovog puta cilj po projektu će biti od 50 hiljada do 500 hiljada evra. Računamo na mikro, mala i srednja preduzeća kao i veće poljoprivredne zadruge. Procenjujemo da će stići više stotina prijava. Razdvojiće se poljoprivredni od poslovnih razvojnih projekata. Pomoć je moguća u oba slučaja, na primer za razvoj i izgradnju skladišta i pogona za preradu, kao i za razvoj i nabavku opreme neophodne za osnovne delatnosti. Uspešni kandidat će biti u obavezi da prihvati bar 25 posto svojih ulaganja, najmanje 40 posto će biti kredit a bespovratna pomoć će iznositi maksimalno 35 odsto od investicije.
• Ponovićete uspeh prethodnog uspešnog konkursa za kupovinu kuća. Koje su promene u odnosu na prethodnu ponudu?
- Praktično su isti uslovi, samo smo ih delimično modifikovali u dogovoru sa zainteresovanima za našu fondaciju. Od sada, zainteresovani mogu da dobiju pomoć od 10 hiljada evra. Ako je odabrana kuća skuplja od ovog iznosa, razliku plaća svako za sebe, ali kuća može da bude samo do 4 miliona dinara. Postavili smo ovu gornju granicu kako bi usmerili pomoć i kandidate ka selu, a sa druge strane ne bismo voleli da zainteresovani kupuju kuće koje su precenjene. Mogu konkurisati oni koji su sklopili brak pre 1.januara ove godine, oni koji bar 2 godine žive u partnerskoj zajednici na istoj adresi, kao i samohrani roditelji sa maloletnom decom. I dalje se ne može kupiti kuća u gradu. Prema pravilima konkursa, kuću ne možete kupiti u Subotici, Novom Sadu, Kikindi, Somboru, Zrenjaninu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Vršcu. Površina zemljišta oko kuće treba da bude bar 599 kvadratnih metara, jer se na manjoj površini ne može uzgajati bašta. Ukupan iznos je 610 miliona forinti. Od ove sume može se kupiti 200 kuća. Prošle godine je bilo raspisano sto konkursa od čega smo podržali kupovinu 78 kuća.
• Propisi za kupovinu zemljišta su takođe modifikovani. Zbog čega je to tako?
- Kupovina zemljišta ima za cilj što veću podršku. Okvir od 4,5 milijardi forinti za kupovinu 1500 hektara obradivog zemljišta može biti dovoljan. Projekte podržavamo samo u vidu kredita, 25 odsto je vaš udeo, a 75 odsto je kredit, veliki deo kamatne stope će Prosperitati Fondacija da pokrije, te je pomoć beskamatna – može biti naplaćeno 1 posto kamate. Na osnovu aktuelnih trendova na tržištu, u roku od deset godina zemlja će nadoknaditi cenu. Banke su voljne da podrže kupovinu zemljišta, što se smatra sigurnim. Porodice ne pruzimaju dodatni teret. Ni donju ni gornju granicu nismo menjali na pojedinačnim konkursima. Svako može da konkuriše, i oni koji žele da kupe više zemlje i oni koji žele da kupe manje. Ovog puta nema klauzule da ne možete kupiti zemlju od rodbine. Velika je verovatnoća da će zemlju kupiti oni koji će je koristiti za proizvodnju. Ako iznos kredita treba da otplati i prihvata da uloži svoj udeo, zainteresovani kupac će sigurno imati u planu proizvodnju.
