Uprkos hladnom vremenu, u Subotici svaki dan mogu da se vide manje grupe migranata. Srećemo ih na ulicama, u prodavnicama, u busevima. Oni su već mesecima svakodnevna pojava u Kelebiji zbog blizine graničnog prelaza. Ljudi su zabrinuti za sopstvenu bezbednost, deca idu isključivo u pratnji roditelja, u večernjim satima ne napuštaju svoje domove osim ako je to apsolutno neophodno.
Deda i unuk se greju
Posetili smo migrante koji se nalaze na mestu uzmeđu dve granice u blizini Free shop zgrade. Interesovalo nas je koliko je ljudi tu u zgradi i kada će preći Mađarsku granicu. Kako smo se približavali granici, videli smo sve više grupa migranata. Ljudi u svojim dvadesetim i tridesetim godinama su okupljeni cvokotali na ulicama ili u šumi. Između dve granice, u zgradi nekadašnjeg Free shop-a, tri spavaće sobe su opremljene, i prostorija nalik kuhinji sa dve plinske boce kao privremeno mesto za ogrev. Pored kuhinje, poređane su boce sa mineralnom vodom. U ovoj napuštenoj zgradi pričali smo sa migrantom iz Sirije, Abetom Aligasem.
U ledenoj prostoriji, između ostalih, dvogodišnji blizanci sa roditeljima čekaju da pređu granicu, a kako saznajemo u Mađarsku dnevno svega pet-šest ljudi može da pređe granicu, ukoliko imaju dokumenta. Naš sagovornik kaže da se ljudi vrlo kratko zadržavaju ovde. Prema njegovim procenama, bilo je svega petnaestak ljudi, ali je taj broj naglo porastao kada je stigla humanitarna pomoć sa odećom, ćebadima, jer svako želi po ovoj hladnoći da dođe do tople odeće i obuće.
Dvogodišnji blizanci na ciči zimi
Želeli smo i sa ostalima da porazgovaramo ali nisu imali dozvolu da komuniciraju sa novinarima. U podrumu pored veš mašine u kojoj je založena vatra, bila je jedna žena sa sinom od oko desetak godina i jedan stariji muškarac, dok se na gornjem spratu dvadeset pet ljudi greje oko vatre i ćaska. Abet Aligasem vrši neku vrstu organizovanog rada ovde.
-Trudim se da pomognem kolegama, da razgovaram sa ljudima iz vlasti u Srbiji i Mađarskoj jer mnogi od nas ne govore engleski jezik. Ovde sam oko petnaestak dana i pomažem ljudima. Crveni krst nam donese doručak i večeru, a dolaze nam i druge humanitarne organizacije. Koliko znam, u Srbiji je trenutno više od deset hiljada migranata od kojih bar tri hiljade ne poseduje lična dokumenta. Preko Bugarske stigne bar stotinak izbeglica svakodnevno a preko granice puste svega pet-šest ljudi i to samo one koji imaju dokumentaciju, tako da je to spor i dugotrajan proces- kaže samozvani vođa za komunikaciju Abet Aligasem.
Podela tople odeće i obuće
U Kelebiji smo pokušali da pitamo stanovnike šta se dešava u njihovom mestu međutim niko nije hteo da nam otvori vrata. Na ulici smo se susreli sa jednom ženom koja je samo u prolazu rekla da se meštani boje migranata, do sada nikoga nisu dirali ali ih je sve više.
Sanja Milošev, potpredsednik lokalne zajednice Kelebija, je telefonom rekla da je na skupštini odlučeno da će se obratiti policiji povodom pitanja migranata. Tražiće češće kontrole i veće prisustvo policije. Do sada još niko nije prijavio migrante za bilo kakav prestup. Istakla je da se meštani plaše i same pojave migranata, stalno ih vidimo u graničnoj zoni, u blizini šume, na autobuskoj stanici. Deca ne smeju da isu nigde sama, samo uz pratnju roditelja, a kada padne veče niko ne napušta dom osim ukoliko je veoma neophodno.
