Danas živimo u vremenu isčekivanja. Svako na svoj način. Čekamo da se to nešto ostvari na psihičkom ili fizičkom nivou.
Posle više decenija, vojvođanski Mađari imaju čemu da se nadaju. Iako se ne čini tako, nikada u ovolikom broju naši sugrađani nisu napuštali ognjište, tračak nade se pojavio: neko dobronameran misli na tebe. Skoro svako, seljaci, industrijalci, izvodjači radova, kao i preduzetnici mogu da pronađu svoj interes u toj neponovljivoj mogućnosti koju pruža strategija za razvoj zajednica vojvođanskih teritorija i privrede pomoću konkursa Prosperitati Fondacije. Mogućnost se pruža svima, samo je treba uzeti.
Ove godine, bilo je oko 2500 uspešnih učesnika konkursa Prosperitati Fondacije u raznim oblastima, a u poslednjem novembarskom potpisivanju ugovora njih oko 800 je došlo do manjih ili većih sredstava ili uređaja. Vlada Mađarske već plaća deo koji je sleduje po ugovoru, što znači da ovih dana tih 800 ljudi,tačnije toliko porodica može očekivati svoje poklone. Za vreme Adventa, osamstotina porodica živi u nadi, u iščekivanju i na kraju doživljenoj radosti dolaska. U toliko porodica ima iskre nade, iako možda ne na duže vreme, makar na neki period smanjuje želju i čežnju za odlaskom na koji su primorani.
Nije neozbiljno i preterano ako kažemo da je, zahvaljujući podršci Prosperitati Fondacije, ove godine 2500 vojvođanskih Mađara manje napustilo svoju domovinu, ali je sigurno većina njih odlučila da ostane kod svojih kuća. Ono za čime decenijama žude su: malo časti i zajedništva, to je ono što je i na fizičkom i na psihičkom nivou stiglo u isto vreme.
Nadamo se da nije stiglo prekasno.
