Po prirodi smo lakoverni. Dotle verujemo u nešto, sve dok nismo u potpunosti sigurni da smo prevareni. Ovo uglavnom osetimo na sopstvenoj koži, jer uzalud nas drugi obeshrabruju, uzalud govore o svojim lošim iskustvima, sve dok se ne uverimo sopstvenim očima verujemo u to da će kod nas funkcionisati.
Foto: Andraš Otoš
Bilo da je reč o reklami za novi deterdžent, komšinici koja preporučuje kremu protiv bora, čudotvornoj dijeti, dijetetskim dodacima ishrani-naročito ako uz to idu i slike „pre i posle“- ili o alternativnom leku sa interneta koji bukvalno za par minuta leči rak. Kada govorimo o internetu-to je bez pogovora jedan od najvećih otkrića našeg doba. Ako ste u potrazi za nečim, samo ukucate ključnu reč u Google pretraživaču i već je tu. Nevolje počinju kada se među rezultatima pretrage naiđe na nepotvrđene informacije nepoznatog porekla, koju većina ljudi uzima zdravo za gotovo, prihvataju bez rezervi i primenjuju ih. Najčešće smo u potrazi za zdavstvenim temama, jer ili nemamao vremena da čekamo red kod lekara ili se radi o takvoj bolesti da nas je stid da potražimo javno savet, recimo u apoteci. Ali ne bi trebali da tražimo medicinske članke ni na društvenim mrežama. Najviše ih ima o lečenju raka, što ne iznenađuje, jer je ova bolest obično fatalna, radioterapija je bolna, ima ozbiljnih nuspojava a niko ne može da garantuje njenu uspešnost. Zbog toga je donekle utešno znati da postoje i druge metode koje uništavaju tumor. Naime, to su sledeće stvari: C-vitamin, slatki pelin, soda bikarbona, đumbir i med, petrolej, morski krastavac, zlatni koloid, kurkuma, origano, kajen ljuta paprika i beli luk kao i moć pozitivnih misli (uz ovo ima i video zapis). Naravno, postoje i takvi članci koji nas ohrabruju da promenimo način života, da se odviknemo od štetnih navika, da se hranimo zdravo i da se više krećemo napolju na otvorenom, ali ove savete ne prihvatamo tako lako jer je potrebno neko vreme da vidimo njihov efekat, ali mi želimo brzo rešenje jer vodimo trku sa vremenom. Mnogi poveruju u ovaj vid lečenja i isprobaju ga, da vide da li će se baš od toga izlečiti kad već ništa drugo ne pomaže.
Tako stojimo i sa drugim stvarima. Uzmimo na primer dilemu o ulju i masti. Nakon što se s početka sedamdesetih pojavilo rafinisano jestivo ulje, do kraja osamdesetih je svinjska mast proglašena za javnog neprijatelja. Deceniju kasnije je rehabilitovana, te je do tada zanemarena hrana ponovo postala deo ishrane. Sada se ponovo nedeljom pohuje meso na masti, što se društvu za zaštitu životinja ne dopada, ali se svakako dopada društvu za zaštitu žitvotne sredine, jer je ulje za kuvanje vikendom odlazilo u odvod na litre.
Ili: zbog čega je bolji niskokalorični jogurt obogaćen raznim aditivima od običnog? Ne znamo to, ali možemo da predpostavimo jer verujemo da je Bifidus Essensis (vrsta probiotika) dobar za nas. Sve u svemu, sva hrana sa oznakom „light“ je bolje od tradicionalne.
Ali zašto padamo na ove naizgled naučne stvari? Istraživači su radili eksperimente na ovu temu i na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da neznanje daje osnova za lakovernost. Danas toliko novih podataka i vesti dobijamo u informacionom društvu da nismo sposobni da obradimo sva nova saznanja. Mnogo je lakše i jednostavnije prihvatiti nešto tako kao jeste nego se potruditi i saznati istinu.
Lakovernost je podstaknuta i strahom. Strah od neizvesne budućnosti je oduvek podsticao ljude da se obrate raznim vračarama, gatarama i prorocima koji su uvek dobro živeli zahvaljujući lakovernima. Strah od smrti primorava pacijente da isprobaju metode koje nisu naučno dokazane sa nadom da će se izlečiti.
U razvoju lakovernosti, veliku ulogu igra i ono što smo videli kod svoje kuće, koliko su naši roditelji bili naivni. Ako dete odrasta u porodici gde su se odrasli često oslanjali na intuiciju, onda će i ono imati veće šanse da veruje u duhovne metode nego dete koje je na ličnom iskustvu upoznao svet oko sebe.
Srećom, lakovernost se može izlečiti, čak nisu potrebni ni skupi lekovi za to. Dovoljno je da sami sebi, pre kupovine prirodnih lekova ili korišćenja usluga, postavimo pitanje: Koji je izvor ovih informacija? Da li su istinite? Koristimo svoje znanje, mislimo logički i ne dopustimo da budemo zavarani od strane prevaranata i pseudo-naučnih stranica na internetu.
