Prošle godine se udvostručio broj krivičnih radnji i prekršaja koji su počinili maloletnici u odnosu na ranije godine – ispostavlja se iz podataka Socijalnog centra iz Bečeja. Počinioci su mahom tinejdžeri koji kasnije, nakon prvog ili drugog sudskog upozorenja, prestaju sa svojim ranijim načinom života. Iako ovi mladi retko izvršavaju ozbiljnija krivična dela, oni koji to ipak čine, predstavljaju ozbiljnu opasnost po društvo prema stručnjacima, jer kazna koja im se izriče, retko rezultira trežnjenjem.
Saradnici Socijalnog centra iz Bečeja kao primer navode sedamnaestogodišnjaka koji je već izvršio četrdeset krivičnih dela. Problemi su se pojavili već u osnovnoj školi, a napori škole i psihologa bez saradnje roditelja nisu urodili plodom. Problem je, nakon toga, iz škole, dospeo na ulicu, a tada su policija, Socijalni centar i sud bili prinuđeni da intervenišu. Roditelji se ni dalje nisu bavili sa svojim sinom. Dete je dobilo opomenu, obavezali su ga za društveni rad, porodica je strože kontrolisana, ali ni ove mere nisu donele rezultate. Ovaj mladić danas živi u kazneno-popravnom domu.
Njegov slučaj nije jedinstven. Iako prema javnom mnjenju maloletnici obično dobijaju blage kazne, stručnjaci su mišljenja da se prema ovim mladima i ne smeju donositi strože presude.
Ilustracija
Saradnica Socijalnog centra, Ivona Božović, je mišljenja da je na osnovu prakse Evropske Unije sistem kažnjavanja u Srbiji dobar. Ona kaže da je svako dete drugačije, zbog toga se ne mogu izricati iste kazne: ima mladih koji će se već posle prve opomene vratiti na pravi put, a drugima za to nije dovoljan ni sudski postupak.
- Najveći problem u slučaju maloletnih kršilaca zakona, koji ponavljaju krivična dela, je što se do svoje 14 godine ne mogu pozvati na zakonsku odgovornost, a sve je više ovakvih slučajeva. Ova deca tačno znaju da neće dobiti kaznu. Najveći problem je što ih često sami roditelji teraju da počine krivična dela, jer znaju da dete neće dospeti u zatvor i da mu se neće razrezati ni novčana kazna – kaže Ivona Božović. Prema njenom mišljenju rešenje bi mogla biti prevencija, bolja saradnja institucija, zajednički protokol i obrazovanje.
Iako prema statističkim podacima 80 posto maloletnika nakon prvog sudskog postupka nikada više ne dospe pred sud, rizik ponavljanja nije mali. Baš zbog toga je važna saradnja ustanova i roditelja, vaspitača, kao i šire zajednice. Radnici u pravosuđu i socijalnoj zaštiti se slažu da su u ovom procesu od ključne važnosti aktivnosti van sudskih postupaka.
UNICEF je, u saradnji sa više ministarstava iz Srbije, uz materijalnu pomoć Evropske Unije započeo trogodišnji program u okviru projekta koji se bavi dečijim pravima. Program nosi naziv „Druga šansa“, a o njegovim rezultatima se govori samo sa rečima hvale u Kragujevcu. U ovom programu deca ne idu na sudska ročišta, nego u okviru paketa vaspitnih mera obavljaju društvene poslove, redovno idu u školu ili na savetovanja. Predstavnici pravosudnih organa iz Kragujevca i pedagozi socijalnog centra su zapazili da ne samo da je smanjen broj maloletnih prestupnika u gradu, već je i većina dece koja su učestvovala u vaspitnom programu, nakon završetka programa izbegavala konflikte.
