Kako je vreme otoplilo, posle nekoliko meseci mira, ponovo su stigle izbeglice u Suboticu i njenu okolinu. Njihov broj ni izdaleka nije kao od letos ili jesenas, ali i pored toga mađarska vojska je započela ojačanje granične ograde na delu granice gde je, prema tvrdnjama mađarskih graničara, proteklih dana povećan broj ilegalnih prelazaka granice. Do sada je na tom močvarnom delu granice bila postavljena samo NATO-žica koja je čuvala deonicu između Kelebije i Ašothaloma. Mi, novinari smo kolima mogli da se približimo samo izgrađenoj ogradi gde su granični pojas čuvala tri vojnika na kelebijskoj granici.
Oni su potvrdili vest mađarske novinske agencije MTI, od ponedeljka, prema kojoj se nastavlja izgradnja ograde, ali su i dodali da bismo mestu izvođenja radova, sa srpske strane, veoma teško prišli. Rekli su i da ima povrede granice, uprkos prividnom miru, i toga dana u zoru su uhvatili jednu grupu koja je privedena u Tompu. Na moje pitanje koliko je članova brojala ta grupa, nisu dali odgovor, rekli su samo da to ne mogu da saopšte.
Izbeglice videli smo na ulazu autobuske stanice
I žitelji Kelebije znaju da noću atarom sela prolaze izbeglice, ali prema njihovim rečima, broj migranata je skoro neprimetan naspram letošnje invazije. Žužana Futo je rekla da ne vide izbeglice koje se kreću preko šume. Jadranka Vukelić živi u blizini centra sela, ali u poslednje vreme nije videla da migranti prolaze selom. Na Kelebiji ni mi nismo videli izbeglice, ni u ataru, a ni pored puta, te smo se zbog toga zaputili prema Bačkim Vinogradima gde su, prema medijima, primećeni migranti, čim se vreme prolepšalo.
Robert Katona, predsednik mesne zajednice Bački Vinogradi je potvrdio da u poslednje vreme ovuda ponovo prolaze migranti. U septembru prošle godine su selo preplavile izbeglice. Dnevno je bilo i više stotina njih. Katona je rekao da je bilo dana kada je čak 600 izbeglica prošlo selom, što je više od četvrtine broja žitelja sela. Dodao je da sada izbeglice stižu isključivo noću, a ne tokom dana, kao u septembru. Dovoze ih taksisti, a Katona pretpostavlja da su u njihov prevoz uključeni i krijumčari ljudi.
- Ujutru ih viđamo kada nakon neuspešnog ilegalnog prelaska granice na autobuskoj stanici čekaju lokalni autobus koji ih odvozi do Subotice. Odlaze u pravcu iz koga su i došli, jer je na drugoj strani granice u tolikoj meri prisutna vojska, a i pogranična policija, da jednostavno nema šanse za neprimetnim prelaskom. Na svakih pola sata proleću i dva helikoptera iznad graničnog pojasa – kaže predsednik mesne zajednice.
Dodao je da su izbeglice, pre neki dan, došle, jednom prilikom, u većoj grupi, u kojoj ih je bilo ukupno oko tridesetak. Po mišljenju Katone, one koji su sada na ovoj ruti šalju članovi porodice, koji su pre nekoliko meseci ovim putem stigli do Evropske Unije, ali nisu svesni činjenice da se od tada situacija dosta promenila i da je izgrađena ograda na granici. Katona misli da su se sada ovi ljudi, ovde pojavili upravo zbog toga. O njihovom prisustvu svakodnevno svedoči zaostali otpad, ali same izbeglice se ipak retko viđaju. Dodao je da je bilo slučajeva, pre neki dan, da je gazda u graničnom pojasu ujutru primetio da mu se u dvorištu odmaraju izbeglice, ali nije bilo nikakvih incidenata, migranti su nastavili svoj put u miru. Do sada, policija nije morala da interveniše, niti su načinjene neke vrste štete.
Pre neki dan su migranti svratili i u dvorište Igora Fodora. Oko podneva je stiglo oko tridesetak mladih muškaraca, koji su u redu posedali pored kapije. Fodorova supruga se malo uplašila jer je baš tada bila sama kod kuće. Od porodice su muškarci dobili vode, a iz komšiluka su nabavili jabuke. Malo kasnije su se pokupili i otišli.
Sreli smo i jednu učiteljicu, koja iz Subotice putuje u Bačke Vinograde na posao i baš tada je čekala gradski autobus. Kaže da u poslednje vreme nije videla ni jednog migranta u selu, da ih više viđa u Subotici i da bi bilo bolje da se raspitujemo kod meštana.
Eržebet Salai Tot biciklom ide na groblje i nosi cveće. Kaže da ona sada ne viđa izbeglice, ali zna da noću prolaze selom. Mlađu mamu smo baš pred lokalnom radnjom pitali o migrantima, a ona kaže da svakodnevno viđa migrante u selu. Na moje pitanje da li se plaši, odlučno odgovara odrečno. Objašnjava nam gde možemo da ih nađemo, iza groblja, ali smo uzalud prošli celi atar Bačkih Vinograda i nismo videli niti jednog jedinog migranta, samo vredne ljude koji su po dobrom vremenu obrađivali svoje njive.
Izbeglice smo sreli na ulasku na subotičku autobusku stanicu; grupa od tridesetak mladih Avganistanaca se odmarala u hladovini pored zida. Skoro niko od njih nije govorio engleski. Sa teškom mukom pred nas su postavili najmlađeg od njih koji je znao po koju reč engleskog. On nam je rekao da su u Srbiju došli pre sedam dana i da su drugi dan u Subotici. Prethodnog dana su pokušali preći granicu, ali nisu uspeli. Pokazuje zavijen prst - posekao se na žicu. Te večeri će ponovo pokušati preći u Mađarsku. Na žalost, nije nas razumeo kada smo ga pitali da li zna šta će biti s njima ako ni ovoga puta ne uspeju.
