Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.
„Nacionalna politika u onih nešto više od 15 godina koje su iza nas, odnosno više od 1,1 miliona novih državljana Mađarske, činjenica da su stvorena jedinstvena ekonomska područja u mnogim oblastima – sa obe strane granice – kao i činjenica da je sasvim prirodno da postoje mađarska pitanja i da svi imaju pravo da izraze mišljenje o njima, predstavljaju napredak koji dosta pomaže svakom pripadniku mađarske zajednice. Bilo bi dobro da ne moramo da odustanemo od ovoga”, naveo je Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske, u intervjuu za dnevni list „Mađar so”, Panon televiziju i nedeljnik „Het nap”. Ovaj razgovor se takođe fokusirao na to zašto bi trebalo postići konsenzus u pogledu bezbednosti, kao i rata i mira, a pored toga i na dalje korake ideje o ekonomskom razvoju vojvođanskih Mađara, kao i na značaj brze pruge Budimpešta-Beograd. U intervjuu datom tokom posete Subotici povodom nacionalnog praznika, Gergelj Guljaš je rekao: „Ako uzmemo u obzir u kojoj meri na mađarske zajednice koji žive izvan granica matične zemlje utiče kakva je vlada u Budimpešti, kakva je nacionalna i ekonomska politika, a i kakav je odnos sa određenom susednom zemljom, onda nema sumnje da ishod izbora u Mađarskoj ima direktan uticaj na živote Mađara koji žive izvan granica matične zemlje.”
Šta je ulog parlamentarnih izbora u Mađarskoj 12. aprila, posebno u pogledu budućnosti mađarskih zajednica koji žive izvan matične zemlje?
– Glavno pitanje je možda da li će se rečenica sadržana u Ustavu da je mađarska nacija jedinstvena i dalje pojavljivati na nivou politike mađarske vlade, ili će ponovo početi era kada postoje stalni sporovi i kada ćemo se, sa podelama između Mađara koji žive sa jedne i druge strane granice, vratiti tamo gde smo bili pod prethodnom levičarskom vladom. Zato smo uvereni da je ishod izbora od velikog značaja i sa nacionalno-političke perspektive. Po našem mišljenju, nacionalna politika u onih nešto više od 15 godina koje su iza nas, odnosno više od 1,1 miliona novih državljana Mađarske, činjenica da su stvorena jedinstvena ekonomska područja u mnogim oblastima sa obe strane granice, kao i činjenica da je sasvim prirodno da postoje mađarska pitanja i da svi imaju pravo da izraze mišljenje o njima, predstavljaju napredak koji dosta pomaže svakom pripadniku mađarske zajednice. I onima koji žive u matici i onima koji žive preko granice. Bilo bi dobro da ne moramo da odustanemo od ovoga.
U Mađarskoj se s vremena na vreme sve glasnije vodi debata o tome kakvu ulogu pripadnici mađarskih zajednica koji žive preko granice treba da imaju pri političkim odlukama matične zemlje. Kako ocenjujete učešće Mađara koji žive izvan matične zemlje na izborima?
– Ovo jasno pokazuje da iako se u mađarskoj unutrašnjoj politici očigledno razvilo stanje gotovo konsenzusa u vezi sa činjenicom da su Mađari koji žive preko granice završili na drugoj strani granice bez svoje krivice, stav o ovom pitanju nije jedinstven. Štaviše, ako bi levica, koja se uvek poziva na Evropsku uniju, potražila primer EU u tom pogledu, videla bi da u većini zemalja članica EU pravo glasa ide ruku pod ruku sa državljanstvom. U vreme kada je Parlament kreirao zakon o izboru 2012. godine, primenio je posebno uzdržano rešenje, budući da su pripadnici mađarskih zajednica koji žive izvan matične zemlje mogli da glasaju za listu, ali ne i za individualnog kandidata. Mislim da je biračko pravo funkcionisalo u ovom obliku, a i da ga Mađari koji žive izvan matične zemlje koriste. Važno je da i Mađari koji žive izvan granica matične zemlje mogu da izraze svoje mišljenje o mađarskim pitanjima. Ako uzmemo u obzir u kojoj meri na mađarske zajednice koji žive izvan granica matične zemlje utiče kakva je vlada u Budimpešti, kakva je nacionalna i ekonomska politika, a i kakav je odnos sa određenom susednom zemljom – u ovom slučaju, između Mađarske i Srbije – onda nema sumnje da ishod izbora u Mađarskoj ima direktan uticaj na živote Mađara koji žive izvan granica matične zemlje.
(fotografija Edvarda Molnara)
Živimo u turbulentnim vremenima punim izazova. Većina nas žudi za stabilnošću, ili što je trenutno još važnije, za bezbednošću. Kako pripadnici mađarskih zajednica sa nekadašnjih teritorija mogu da podrže mađarsku naciju i matičnu zemlju u ovim teškim vremenima?
– Mađarska, ali mislim da i sam mađarski narod takođe zastupa racionalan pristup evropskim debatama. To važi u skoro svim oblastima. To važi i za pitanje rata i mira, ali i za pitanje šta Evropa treba da uradi u budućnosti kako bi očuvala evropsku konkurentnost. Mislim da ako nekoga ovde, u Subotici, i sa druge strane granice, pitamo šta misli o pitanju rata i mira, velika većina misli da mađarska vlada radi pravu stvar time što se zalaže za mir što je pre moguće. Dodao bih da su srpska vlada i predsednik Srbije među retkima sa kojima nema spora da je ovo u interesu Evrope. Posebno je važno da srpsko-mađarski savez koji se razvio tokom poslednje decenije pruži priliku što većem broju ljudi da podrže ovaj srednjoevropski stav kada ga izrazimo. Što se tiče rata, veoma je važno da postoji deo Evrope koji ne misli da je ovo evropski rat, da treba da šaljemo vojnike ili oružje u ovaj rat, već da je u interesu svih – uključujući i zaraćene strane – da što pre bude mir.
Poslednjih godina se mnogo govori o tome da je mađarska nacionalna politika otvorila novu eru u istorijskim razmerama u životima mađarskih zajednica izvan matične zemlje, kao i u njihovim odnosima sa matičnom zemljom. Po vašem mišljenju, u kojoj meri smo uspeli da dođemo do tačke u kojoj većina razume da nacionalna politika nije prvenstveno i isključivo politika podrške, već se radi o stvaranju jedinstva mađarske nacije nezavisno od nacionalnih granica?
– Mislim da dobro stojimo u tom pogledu. Usuđujem se reći da smo stigli tamo gde smo samo želeli da stignemo. To jasno pokazuje i činjenica da ako pogledamo naše nacionalne praznike, možemo videti da ljudi mogu da dođu, recimo, u Suboticu i slave kao da su kod kuće. Ali generalno, postalo je karakteristično za ovih 15 godina da pitanja koja se tiču Mađarske zaista utiču na svakog pripadnika mađarske zajednice, i da svaki Mađar pitanja Mađarske smatra svojim ličnim pitanjima. To je takođe zato što je matična zemlja omogućila – a državljanstvo je u tome bilo ključno – da svaki Mađar može da računa na matičnu zemlju pri svakoj situaciji. 90 godina nakon Trijanona, uspeli smo da ponovo uspostavimo mogućnost veze sa matičnom zemljom utemeljene u javnom pravu. Ali to može biti ponuda za posao, podrška u okviru ekonomskog programa, ili mogu postojati veliki ekonomski programi koji imaju elemente koji se zajednički sprovode i u matici i u područjima izvan nje. Mislim da u ovoj oblasti stojimo veoma dobro, pa se vredi fokusirati na nastavak.
Situacija mađarske zajednice u Vojvodini je jedinstvena u nekoliko aspekata: ona istovremeno živi u sistemu i prostoru koji su nastali u stalno jačajučem međudržavnom odnosu Mađarske i Srpske, dok se istovremeno i dalje suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima. Ako bi nacionalno opredeljena vlada mogla da nastavi svoj rad, koje bi konkretne mere preduzela da pomogne mađarskoj zajednici u Vojvodini da dugoročno opstane u svojoj zemlji?
– Imamo neke dugoročne ciljeve koje bi bilo dobro jednog dana ostvariti. To je da ako se rodi dete mađarske pripadnosti, ono bude podjednako vredno i važno. Uspeli smo da proširimo mnoge programe izvan granice, ali još mnogo toga treba da se uradi. Mislim da bi to bila tačka do koje bi trebalo da stignemo. Sigurno je da je opstanak mađarskih zajednica izvan granica matične zemlje važan zadatak za naredne decenije. Da bi zajednica opstala, potrebno je zdravo generacijsko stablo. U zajednicama južno od Mađarske, kao i u Sekeljfeldu postoji najbolja šansa da takvo zdravo generacijsko stablo izdrži sve trenutne teškoće i obezbedi dugoročni opstanak.
Teretni saobraćaj je krenuo na železničkoj pruzi Budimpešta–Beograd, a prema najavama, i putnički saobraćaj će krenuti krajem marta. Šta to znači za odnose dve zemlje i za region?
– Ovo nosi jedni simboličnu poruku, ali ima i ozbiljan praktičan značaj. Doprineće da Mađarska i Srbija postanu ozbiljno čvorište i ključna ruta u teretnom transportu, donoseći tako značajne finansijske prihode obema zemljama. A putničkim prevozom omogućićemo da se do Beograda stigne za 3 sata ili manje. Takođe je sigurno da će to ojačati odnos između dve zemlje i dve prestonice, kao i dva naroda. Veoma smo srećni što smo se upustili u ovo. Ništa ne sprečava da putnički saobraćaj krene u roku od nekoliko nedelja.
Završena je Strategija regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednica Vojvodine (2026–2033). Kakav je stav u vezi sa podrškom sprovođenju druge strategije ekonomskog razvoja?
– Savez vojvođanskih Mađara i mađarska vlada vide da je saradnja pokrenuta kroz prvi program ekonomskog razvoja bila uspešna. Dobru praksu vredi nastaviti, pa i sa ovim treba nastaviti. Znamo da predsednik Balint Pastor već ima gotov program, a nakon izbora, i ako Bog i birači to žele, bićemo na raspolaganju.
Nyitókép: (fotografija Edvarda Molnara)
