Ovogodišnji budžet Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine je povećan

Naš novinski članak možete pročitati i na mađarskom jeziku.

Izmena budžeta Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine za 2025. godinu bila je jedna od ključnih tačaka dnevnog reda na 18. redovnoj sednici održanoj pretprošlog petka. Arpad Fremond, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, rekao je da je ovogodišnji budžet nacionalnog saveta usvojen u decembru prošle godine, ali da je neophodna izmena, jer su savetu na raspolaganju nova finansijska sredstva. Rihard Huđik, predsednik izvršnog odbora nacionalnog saveta, obrazložio je predlog izmene ovogodišnjeg budžeta.

– Prihodi nacionalnog saveta su revidirani sa prvobitnih 731 miliona 131 hiljade dinara na 782 miliona 253 hiljade dinara. Ovo je bilo zasnovano na sledećim faktorima: podrška iz budžeta Republike Srbije smanjena je sa 76 miliona 880 hiljada dinara na 74 miliona 966 hiljada dinara. Međutim, podrška iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine povećana je sa 28 miliona 296 hiljada dinara na 32 miliona 246 hiljada dinara. Podrška lokalnih samouprava povećana je sa 12 miliona 83 hiljade dinara na 13 miliona 773 hiljade dinara. Stavka donacije i sufinansiranja povećana je sa 364 miliona 297 hiljada dinara na 384 miliona 457 hiljada dinara, pre svega zahvaljujući vanrednoj podršci mađarske vlade koja je predviđena za renoviranje sedišta Udruženja zanatlija i preduzetnika u Temerinu i kupovinu sedišta Kulturno-umetničkog društva „Egység" u Kikindi, naveo je Rihard Huđik.

Ramona Tot, članica izvršnog odbora ncionalnog saveta, govorila je o renoviranju sedišta Udruženja zanatlija i preduzetnika u Temerinu i kupovini sedišta Kulturno-umetničkog društva „Egység" u Kikindi. Kako je navela, Udruženje zanatlija i preduzetnika koje fukcioniše u Temerinu jedan je od najvažnijih bastiona mađarskih zanatlija i građanske svesti u Vojvodini. Ovaj organ neprekidno radi od 1888. godine, tako da ima ne samo ekonomsku već i značajnu istorijsku vrednost. Sedište ovog zanatlijskog udruženja nalazi se u srcu Temerina, okupljajući ne samo zanatlije, već i one civilne organizacije koje nemaju svoj dom, ali čiji je rad fundamentalan za održavanje života mađarske zajednice. Međutim, zgrada je tokom decenija postala dosta oronula, objasnila je Ramona Tot. Članica izvršnog odbora nacionalnog saveta istakla je da su u proteklih trideset godina rađene samo manje popravke, a da nisu vršene veće renovacije. – Prema tehničkim planovima završenim 2023. godine, troškovi renoviranja iznosiće blizu 95 hiljada evra. To nije mali iznos, ali vredi razmisliti šta bismo izgubili ako bi ova zgrada bila srušena. To nije samo jedna nekretnina, već živi zajednički prostor gde se susreću prošlost, sadašnjost i budućnost ove lokalne mađarske zajednice. Stoga, molim vas da ovo renoviranje u Temerinu ne posmatrate samo kao jednu običnu budžetsku stavku. Posmatrajmo to kao spasavanje nasleđa koje se proteže kroz generacije.

Ramona Tot je istakla da Kulturno-umetničko društvo „Egység" služi mađarskoj zajednici grada već više od 80 godina. Udruženje neumorno organizuje lokalni mađarski kulturni život, dečje aktivnosti, pozorišne predstave, programe folklornih igara, radionice izrade rukotvorina, kao i dostojno obeležavanje nacionalnih praznika. Dečja pozorišna grupa radi već 40 godina, a udruženje je godišnje organizovalo desetine događaja, pa su generacije odrasle povezane sa aktivnostima ovog udruženja. Međutim, poslednjih decenija udruženje nije imalo sopstvenu zgradu, što je predstavljalo ozbiljnu poteškoću u njegovom organizovanom i bezbednom radu. Sada, zahvaljujući podršci Saveza vojvođanskih Mađara i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, udruženje ima priliku da kupi samostan „Siromašnih školskih sestara naše Gospe”.

– Novo sedište je idealno, prostire se na 1.400 kvadratnih metara, prostrano je, lako dostupno i može da primi brojne funkcije, a što je najvažnije, bilo bi to mesto gde bi lokalna mađarska zajednica mogla da se oseća na svome – pravi fizički prostor koji nosi identitet – istakla je članica izvršnog odbora nacionalnog saveta.

Na sednici su takođe usvojeni izveštaji više institucija o radu i finansijama za 2024. godinu. Ištvan Fodor, direktor Istorijskog arhiva Sente, rekao je da su prošle godine bili domaćini nekoliko prestižnih događaja, poput putujućeg sastanka udruženja mađarskih arhivista, koji je prvi put organizovan van granice matične države. Pored toga, u Senti je organizovana i međunarodna konferencija Arhivističkog društva Srbije.

Tibor Molnar, glavni arhivar Istorijskog arhiva Sente i član nacionalnog saveta, takođe je govorio o nepokretnoj imovini ove institucije u Senti. – Arhiv je 2013. godine od opštine dobio najveću zgradu bivše kasarne, koja bi, nakon odgovarajućih renoviranja, mogla biti savršen dom za arhiv. Izgradnja je počela, ali nije postignut nikakav pomak od 2018. godine. Zbog toga je arhiva primorana da radi u četiri zgrade u Senti. Ovo znatno otežava efikasan rad. Uveren sam da postoji rešenje za probleme smeštaja ustanove čiji je suosnivač nacionalni savet i da će ono uskoro biti realizovano, naglasio je Tibor Molnar.

Erika Nadrljanski Tornai, rukovodilac doma umetnosti Obrazovno-kulturne ustanove „CNESA”, rekla je da je najveći razvoj događaja u kulturnom odeljenju u poslednje vreme kupovina digitalnog projektora vrednog 8 miliona dinara. Zahvaljujući tome, počele su redovne projekcije, sa dva filma mesečno, takođe na mađarskom jeziku. Program je obogaćen pozorišnim predstavama, muzičkim večerima i koncertima, uključujući izložbu i koncerte Tihamera Doboa. Horgoški kulturni centar se aktivno prilagođava potrebama publike. – 270 polaznika trenutno učestvuje u raznim kursevima obuke u okviru institucije „CNESA”. Cilj ostaje da se u opštini pruži visokokvalitetan rad i ojača lokalna zajednica, dodala je Erika Nadrljanski Tornai.

Nacionalni savet je takođe usvojio plan rada i finansijski plan za 2024. godinu izdavačke kuće „D.o.o. Hét Nap Lapkiadó Kft.”, kao i izmenjeni finansijski plan za ovu godinu. Edit Laslo, direktorica izdavačke kuće „D.o.o. Hét Nap Lapkiadó Kft.”, u svom izveštaju na sednici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine je istakla da je urednički tim objavio 52 broja u 2024. godini i pokušao da se prilagodi savremenim navikama korišćenja medija, na primer, pokrenute su nove inicijative, poput podkasta „Hét Nap Plusz”. Ovaj izdavač je takođe izgradio značajno onlajn prisustvo, sa brojem aktivnih pratilaca svoje veb stranice koji prelazi 23.000. Ovaj list je finansijsku godinu završio sa viškom od 8,8 miliona dinara, a uz povećano finansiranje želeli bi da dostojanstveno proslave 80. godišnjicu ovog nedeljnika.

Na sednici je, između ostalih, usvojen i radni i finansijski plan za 2024. godinu Regionalne kreativne radionice Kanjiže, Senćanskog mađarskog kamernog pozorišta, Biblioteke Malog Iđoša, Biblioteke „Jožef Atila” u Kanjiži, Kulturno-obrazovnog centra „Turzo Lajoš” u Senti, kao izmena finansijskog plana i plana rada za 2025. godinu Pozorišta „Kostolanji Deže”.

Na dnevnom redu je bilo i odobrenje izbora direktora više obrazovnih ustanova. Savet je podržao imenovanje direktora u Predškolskoj ustanovi „Radost” u Čoki, Osnovnoj školi „Mladost” u Vršcu, Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Bačkoj Topoli, kao i Osnovnoj muzičkoj školi u Novom Kneževcu. Pored toga, odobrene su i promene članova u upravnim i školskim odborima. Odobrene su promene u upravnom odboru za Predškolsku ustanovu „Bambi” u Bačkoj Topoli, kao i u Studentskom centru u Novom Sadu. Odluka o podršci promene članova školskih odbora doneta je za Osnovnu školu „Turzo Lajoš” u Senti, Osnovnu školu „Petefi Šandor” u Srbobranu, Osnovnu školu „Temerkenj Ištvan” u Tornjošu i Politehničku školu u Subotici. Pored toga, odobrili su i odluku izvršnog odbora u vezi sa konkursima za kulturu i javno informisanje više opština.