2024. június 20., csütörtök
LOKALNI IZBORI 2024

Poboljšanje životnih uslova je prioritet

Robert Jakša: Pomaganje našim opštinama da uspešno konkurišu smatram svojim zadatkom

Robert Jakša je državni sekretar Saveza vojvođanskih Mađara, koji je imenovan prošle nedelje i započeo svoj treći mandat u ministarstvu zaštite životne sredine. Inženjer elektrotehnike, radio je u Subotici i Kanjiži, zatim u Novom Kneževcu. On je za naš list govorio o svom radu, SVM-u i prioritetima aktuelne vlasti u zaštiti životne sredine.

Kako ste u prethodnim mandatima mogli da pomognete pri naporima i projektima lokalnih samouprava vojvođanskih Mađara u vezi sa zaštitom životne sredine?

– Godišnji konkursi ministarstva uglavnom su upućeni lokalnim opštinama u Srbiji, sa ciljem zaštite životne sredine, čistoće vazduha i zemljišta i rešavanja problema u vezi sa otpadom. Važe za pošumljavanje i sadnju drveća. Institucije i privatna lica mogu se prijaviti za razvoj ekološki prihvatljivih sistema grejanja. U prošlim mandatima sam pomagao zainteresovanima u pristupu potrebnim informacijama. Odgovarajući na tehnička pitanja koja su se javljala u vezi sa konkursima i dajući smernice, doprineo sam da u lokalnim opštinama važnim za vojvođanske Mađare bude što više uspešnih prijava na konkurs. Razvio sam lične odnose, što mi je olakšao posao. Nadam se da posle opštinskih izbora neće biti velikih promena u opštinama i da možemo da nastavimo ili proširimo posao u zavisnosti od mogućnosti ministarstva.

Cilj koji se odnosi na pošumljavanje je jedna od odredbi poglavlja o zaštiti životne sredine koalicionog sporazuma između SVM-a i SNS-a. Šta je do sada konkretno postignuto i koje su dalje mogućnosti?

– Pošumljavanje i sadnju drveća smo već podržavali i prethodnih godina, a ovi konkursi su se odnosila na naselja. Imali smo nekoliko više uspešno prijavljenih na ove konkurse. Koliko je pošumljavanje u Vojvodini neophodno, znamo u ministarstvu. Uveren sam da ćemo sa ovim već uhodanim akcijama nastaviti i ubuduće. Za to je neophodno da prijavljene opštine imaju gotove planove, čime se olakšava njihov i naš rad.

Šta je do sada suštinski postignuto po pitanju odlaganja otpada, pošto je ovo pitanje rešavano i u koalicionom sporazumu iz 2022. godine, kao i u prethodnima?

– Koalicioni sporazum će biti smernica. Zaštitu životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana smatramo prioritetom. Deponije su bile zatvarana. Ministarstvo je obezbedilo oko 310 miliona dinara za zatvaranje deponije u Aleksandrovu u Subotici. U pojedinim opštinama ovaj problem još nije rešen, mora se naći rešenje za organizovano sakupljanje otpada. Dodatnu pažnju treba posvetiti onim opštinama koje već imaju organizovano upravljanje otpadom, da počnu da sortiraju otpad već u domaćinstvima. Ovo će biti veliki izazov. Želeli bismo da podržimo projekte aktera cirkularne ekonomije, štiteći na taj način životnu sredinu i štedeći energiju. Postignut je napredak u uklanjanju divljih deponija u nekoliko vojvođanskih opština. Među korisnicima ovogodišnjeg konkursa, koji je raspisan za ovu svrhu, kao i za podršku aktivnostima koje sprečavaju nastanak novih, bili su Opovo, Novi Sad, Kula, Titel, Kikinda, Žabalj, Sombor, Sremska Mitrovica, Beočin, Plandište i Bačka Palanka. Prošle godine u Senti su uklonjene dve divlje deponije.

Koje mogućnosti postoje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji u pogledu zaštite životne sredine? Koliko je Srbija do sada uspela u ovome da sustigne uniju?

– Prilagođavanje politikama zaštite životne sredine EU, sprovođenje direktiva i regulatornih zahteva dobra je prilika za unapređenje zakonskog okvira, jačanje institucionalne osnove i razvoj infrastrukture za zaštitu životne sredine. EU ima visoke standarde zaštite životne sredine i Srbija im se postepeno približava. Harmonizacija je podržana sredstvima EU. Do sada je iz nacionalnih i EU fondova uloženo, realizovano i predviđeno oko 530 miliona evra. Srbija izdvaja značajna sredstva iz republičkog budžeta, aplicira za kredite i subvencije iz bilateralnih i multilateralnih izvora. Iz fondova za infrastrukturu za zaštitu životne sredine potencijalno je dostupno više od 5 milijardi evra, pre svega za upravljanje otpadom i prečišćavanje otpadnih voda. Srbija je u procesu usklađivanja sa zahtevima EU. Neke važne direktive su skoro u potpunosti sprovedene, neke su u toku ili im je još potrebno posvetiti pažnju. Ima pomaka u upravljanju otpadom, reciklaža otpada u naseljima je u 2022. godini dostigla 17,7 odsto, dok je reciklirano 61 odsto ambalažnog otpada. U 2022. godini povećano je odlaganje na sanitarnim deponijama i dostiglo je oko 50 odsto od ukupnog deponovanog otpada. U 2023. godini nastavljeni su investicioni programi u svim većim aglomeracijama. U ovim kategorijama relevantna je izgradnja 7 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i raspisivanje tendera za njihovu izgradnju.

Nyitókép: Robert Jakša