U toku su usaglašavanja među funkcionerima Srbije i Mađarske kako bi se odredio datum zajedničkog sećanja na žrtve mađarskih fašista i komunističkog režima – najavio je Oskar Nikovic, ambasador Mađarske u Beogradu. Prema njegovim rečima, tog dana bi došlo do simboličnog pomirenja Srba i Mađara, a prvi događaj te vrste, kako se očekuje, mogao bi da usledi do kraja godine.
Planira se da se tom prilikom susretnu predsednik Srbije Boris Tadić i mađarski premijer Viktor Orban. Nikovic navodi da se intenzivno radi na pripremi tog susreta, budući da obe strane gest pomirenja smatraju izuzetno značajnim. Dodao je da nije najvažnije da do toga dođe do kraja godine, ali je podsetio da se približava 70. godišnjica Novosadske racije, koja je 1942. imala više hiljada žrtava jevrejske, srpske i romske nacionalnosti. Nikovic je ocenio i da je važno da se stane na kraj jednostranom prikazivanju činjenica, budući da, kako je rekao, javnost zna o raciji, ali ne zna šta se dogodilo 1944.
Ideja je , inače, prvobitno potekla od strane Viktora Orbana i Borisa Tadića, a kao mogući stalni dan sećanja pominjan je 1. novembar, jer hrišćani tog dana obeležavaju Dan mrtvih. Nikovic je dodao i da je do odlaganja ovog simboličnog sećanja došlo zbog komplikacija oko zakona o restituciji, odnosno zbog sudskog postupka protiv Šandora Kepira.
U ambasadi Mađarske u Beogradu juče je promovisana knjiga Orbana M. Horvata „Zalutali heroji na pogrešnom bojištu”, koja se bavi događajima nakon Drugog svetskog rata. Knjiga se pojavila ne samo na mađarskom, nego i na srpskom jeziku.
-Prema sadašnjim podacima iz naših istraživanja, može se govoriti o 30000 žrtava u tom periodu u Srbiji, od toga o 17000 iz Vojvodine. Broj masovnih grobnica veći je od 200, od toga su samo dve ekshumirane, nijedna u Vojvodini – rekao je istoričar Srđan Cvetković, predsednik državne komisije u Srbiji, jedan od recenzenata ove knjige.
-Zbog čega upravo sada i zbog čega upravo u ambasadi držimo promociju knjige Orbana Horvata, i zbog čega na srpskom jeziku – postavio je pitanje mađarski ambasador Oskar Nikovic i dodao da se poslednjih nedelja, na osnovu političkihispoljavanja ponovo moglo zaključiti da srpska javnost ne poznaje činjenice jeseni 1944. – Poznaje samo jednu stranu istine. Mnogi ne znaju ni da je u interesu ispaštanja greha racije od pre šezedeset godina Mađarska do dana današnjeg sve učinila. Da bi stigli do potpunog pomirenja, svi treba da upoznaju potpunu istinu. Na dobrom smo putu da do toga dođe i ova odlična knjiga, koju sam pročitao u jednom dahu i preporučujem da svi to učine, umnogome doprinosi ovom pomirenju. To je cilj Mađarske i siguran sam i Srbije – rekao je Nikovic na promociji.
Marton Matuška, stručni konsultant autora Orbana Horvata rekao je da su na knjizi radili tri godine i da su se već na početku odlučili da se ona pojavi na dva jezika. – O događajima iz 1944. do sada je objavljeno devet monografija i obrađeno je 11 mesta. Zapravo, mi Mađari smo jedni drugima iskazali svoju bol, jedni drugima rekli ono što smo znali, samo smo decenijama u sebi potiskivali. U Kovilju se desio događaj za primer, Mihalj Horvat koviljski sudija, Orbanov otac kojeg su srpski meštani znali po imenu Miskela, zajedno sa Andorom Molnarom, drugim koviljskim sudijom i Lajošem Dunafalvijem, zapovednikom žandarmerijske straže, spasili su život 200 Srba tokom racije iz januara 1942. Predlažem da se svoj trojici podigne spomenik u Kovilju – rekao je Matuška.
Govoreći o događajima u Kovilju, autor knjige Orban Horvat rekao je da je nije napisao, već proživeo. – I voleo bih kada se Mađari i Srbi više ne bi plašili jedni drugih. Ni od prošlosti, ni od budućnosti. Mi smo osuđeni da večno živimo zajedno, u uzajamnom susedstvu. Kao dobri susedi – poručio je autor knjige.
Više učesnika promocije Horvatove knjige predložilo je da, slično kao što su se to, po legendi, mađarski kralj Andraš i Sveti Sava u interesu mira susreli u Kovilju, da isto na tom mestu učine i premijeri dve države.
