Još uvek se osećaju posledice perioda u kojem su najreakcionarnije stranke imale velikog uticaja na državnu politiku i koje su napravile takve prostorne planove razvoja da u delovima Banata i Bačke u kojima žive manjine ne bude investicija – ocenio je sociolog Karolj Mirnič. – Naravno, to pogađa i srpsko stanovništvo koje sa nama ovde živi, ali u pogledu manjina ima uništavajuću snagu – rekao je Mirnič za „Mađar so“.
Prema rečima Mirniča, manjinska zaštita se ne može suziti samo na područja obrazovanja, kulture i informisanja.- Zaštita manjina bi morala da bude potpunija nego što je sada, jer zapošljavanje tu takođe spada. Državni organi bi trebalo da daju preporuku vlasnicima privatnih preduzeća da poštuju nacionalni sastav višenacionalnog okruženja. U Americi se to u slučaju Afroamerikanaca poštuje, ne samo u politici stipendiranja, nego i u politici zapošljavanja – navodi Mirnič.
Dok nema mogućnosti za zapošljavanje, odgovarajuće plate, iseljavanje je takođe veliko – zapaža sociolog i dodaje da bi za stvaranje radnih mesta bilo potrebno da se ovde pojave i mala i srednja preduzeća iz Mađarske, kao i da ima onih koji bi došli „ali je država u tom pogledu prilično pasivna, ne obezbeđuje mogućnosti“, odnosno pribavljanje ogromnog broja dozvola nije jednostavan proces, iako se ne radi o mamutskim preduzećima, nego malim i srednjim koja bi ovde stvorila radna mesta. – I to spada u dobrosusedske odnose i – da se poslužim rečima našeg nekadašnjeg predsednika koje su postale slogan – Srbija treba da pronađe i institucionalne i vaninstitucionalne mogućnosti za negovanje najboljih mogućih dobrosusedskih odnosa, jer to ne bi obezbedilo samo opstanak vojvođanske mađarske manjinske zajednice, nego bi značajno unapredilo i produbilo dobro shvaćenu i perspektivnu ekonomsku budućnost dve zemlje. Sa strane Srbije osećam uzdržanost, a sa strane Mađarske, čini mi se, na ovom polju je spremnost za inicijativu mnogo veća –primetio je sociolog iz Vojvodine, koji je nedavno odlikovan visokim ordenom Republike Mađarske.
