Ambasador Mađarske u Beogradu Oskar Nikovic potvrdio je da se ne oseća uvređeno i da zbivanja na obeleževanju 70. godišnjice Novosadske racije, kada je, zajedno sa čelnicima Novog Sada i ambasadorom Izraela i sam ostao bez mesta u ograđenom prostoru predviđenom za goste na komemorativnom skupu ne ocenjuje kao neprijatna. – Ne treba naduvati ono što se dogodilo. Učešće na jednom pomenu ne sme se prožeti politikom. Tog dana je naš zadatak bio da ožalimo žrtve – rekao je Nikovic za „Mađar so“.
Mađarski ambasador je predočio i da lično nije ni priželjkivao „počasno mesto“ i da je za njega bilo važno da učestvuje pomenu . – Ja nisam opazio grubo odbijanje, budući da sam išao iza predstavnika grada, u drugom redu, a posle sam i u masi stajao iza njih. Nakon završetka ceremonije i razilaženja mase stigli smo do spomenika i zajedno položili cveće: ambasador Izraela, gradonačelnik Novog Sada i ja – naveo je Nikovic. –Iskreno govorim, ovom prilikom mi uopšte nije smetalo što me ne smatraju „posebno značajnim“ VIP gostom. Iz ljudske obaveze želeo sam da odam počast nevino pogubljenima. Sa druge strane, naravno, bilo kuda da idem predstavljam Mađarsku i zbog toga mi je cilj bio da o tome mediji izveste. Na kraju su oba cilja ostvarena: mogao sam da budem na skupu i u vestima je bilo da je mađarski ambasador bio prisutan. Nije mi nedostajalo počasno mesto i poseban tretman – kazao je Nikovic.
Da stvari već ni oko poziva mađarskom ambasadoru da učestvuje na komemoraciji nisu tekle nesmetano, potvrdio je i on sam. – Još nakon skupa sećanja u Čurugu interesovali smo se o tome na koji način i u čijoj će organizaciji biti održan novosadski skup. Interesovali smo se i u gradu i u Eparhiji bačkoj. Tamo smo od sekretarijata dobili odgovore sa odlaganjem, ali su obećali da će nas blagovremeno obavestiti. U međuvremenu nas je grad Novi Sad obavestio o terminu skupa, ali još ni tada nismo znali ko će biti organizator. Tada smo se ponovo sa našim pitanjima obratili Eparhiji, gde su nas ponovo zamolili za strpljenje, ali na kraju niko nije odgovorio. Tako sam onda u Novi Sad otputovao bez poziva, gde me je u Gradskoj kući primio gradonačelnik. Sa po jednim cvetom u ruci, krenuli smo pešice na mesto skupa, zajedno sa gradonačelnikom i izraelskim ambasadorom. Na keju sam saznao da crkva gradonačelnika ne drži za dobrodošlog gosta i da ne možemo da uđemo u ograđeni prostor – posvedočio je mađarski ambasador.
Upitan za ocenu da li su preterane konstatacije u nekim srpskim listovima da je tim događajima naneta mrlja na proces pomirenja mađarske i srpske nacije, Nikovic je izjavio da taj događaj nije dao povoda za takvu konstataciju. – Što se tiče govora koji su se čuli, govor Patrijarha Irineja ne želim da komentarišem. Ne sumnjam da je bio iskren. Samo mogu reći da sam sa skupa sećanja u Čurugu otišao sa boljim „ukusom u ustima“, imao sam osećaj da smo se tamo približili željenom pomirenju. U vezi sa govorom Efraima Zurofa, međutim, imao sam teške zamerke, koje sam mu i pomenuo nakon događaja. Nije bilo ukusno što je u vezi sa mađarskom sramotom od pre 70 godina izneo potpuno neutemeljene aluzije na današnje stanje u Mađarskoj i što je pod izlikom oslobađanja Šandora Kepira sebi dopustio ružne insinuacije u jednom govoru koji je hteo da ostavi utisak. Ali, po mom mišljenju, sve je to narušilo uprvo verodostojnost njegove žalosti. Nije iskrena žalost onog koji na dan sahrane stane da se prepire – izjavio je Nikovec za „Mađar so“.
