Dilema – otići ili ostati – bila je tema razgovora umetnika iz Vojvodine i onih koji su se odlučili za odlazak sa ovih prostora i koji su bili učesnici prošlonedeljnog javnog snimanja zajedničke radio-emisije mađarske redakcije Radio Novog Sada i Mađarskog radija iz Budimpešte, čime je, inače, obnovljena ranija višedecenijska saradnja dve medijske kuće koja je bila prekinuta početkom devedesetih.
Atila Balaž je početkom devedesetih, bežeći od vojnog poziva, napustio svoj dom u Novom Sadu i emigrirao Mađarsku. Prema njegovim rečima, međutim, bilo je u toj odluci ipak i neke „perverzne želje za pustolovinom“, da „Kolumbo otkrije matičnu zemlju“. – Čovek treba da ode da bi njegovo razmišljanje bilo potpunije i slojevitije. Ipak, nije svejedno da li čovek odlazi sa stipendijom, u dobrom raspoloženju, ili odlazi zato što je primoran. Istovremeno, mogućnost prisile da u datom trenutku emigriram me je na perverzan način i privlačila. Uspeo sam da stanem na noge i na neki način sam mogao da nastavim ono što sam ovde počeo, a kao pisca – osim sopstvenog raspoloženja – nije me ništa ugrožavalo. Da nije bilo rata, možda bih ja ovde lepo proživeo svoj život, jer neki veliki problem nisam imao – rekao je Balaž za „Mađar so“.
Sa druge strane, Erne Verebeš studirao je i radio u Sarajevu i Mađarskoj, a ipak se vratio rodnom kraju, Vojvodini i Senti. Svedoči da te godine nikada nije doživljavao kao emigraciju i, mada je pomišljao i na selidbu, o emigraciji nikada nije ozbiljnije razmišljao. – Ja sam se sve vreme u Budimpešti osećao kao gost i užasnuto sam pomišljao na to da bi to eventualno trebalo da postane konstantno stanje. Od kuće je drugačije zamišljati da bi čovek mogao da živi i drugde, a drugo je tamo zamisliti da treba ostati. Mene je delom udobnost zadržala kod kuće. Volim da radim u mirnim uslovima i to mi je – bogu hvala – dato. Znam i da bi u Budimpešti, posle izvesnog vremena, mogla da bude stvorena isto takva udobnost, ali se meni to „izvesno vreme“ činilo jako dalekim. Mislim da je– otići ili ostati – stvar predistinacije. To je jedna takva unutrašnja stvar koju dosad sebi nisam ni definisao – kazao je Verebeš.
