Povodom podataka koji svedoče o zaostajanju Vojvodine po ekonomskoj razvijenosti u odnosu na ostale delove Srbije, predsednik Vojvođanskog kluba Đorđe Subotić rekao je da taj tok treba okonačati, a govoreći o njegovoj pozadini naveo da „Srbija na Vojvodinu gleda kao na ratni plen“. – Vojvodina zato ne može da ima svoj zavod za statistiku jer bi se onda obelodanile još poraznije činjenice u pogledu kontinuiranog ekonomskog zaostajanja pokrajine od onih koje su sada poznate – izjavio je Subotić za „Mađar so“, precizirajući da novi zamah privrednog zaostajanja Vojvodine i njenog siromašenja od 1990. potvrđuju i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prema podacima iz Službenog glasnika koje je izneo Dragomir Jankov, 2003. je Novi Sad u državnu kasu uplatio 14332 miliona dinara poreza, a od toga se gradu na korišćenje vratilo svega 702 miliona, odnosno svega 6,2 odsto. U Subotici je u istom periodu naplaćeno 4030 miliona dinara poreza, gradu se od toga vratilo 153 miliona, svega 3,8 odsto. Sa druge strane, situacija u dva približno tolika grada u Srbiji u 2003. godini izgledala je, recimo, tako da je prihod od poreza u Nišu iznosio 6032 miliona, a da je od toga 639 miliona vraćeno gradu, odnosno 10,6 odsto. U Kragujevcu je, istovremeno, poreski prihod iznosio 2136 miliona, a od toga je vraćeno 555 miliona, odnosno 26 odsto.
Slične nesrazmere prisutne su i u odnosu na finansijske institucije: između 2001. i 2005. je aktiva vojvođanskih banaka povećana za svega 20 odsto, za razliku od 300 odsto u bankama u centralnom delu Srbije. Učešće vojvođanskih banaka u centralnom delu Srbije u istom periodu je prepolovljeno, sa 30 spalo je na 14 odsto, za razliku od povećanja učešća finansijskih institucija iz Srbije u Vojvodini sa 70 na 85 odsto.
U 2009. godini, jedan od najznačajnijih pokazatelja – bruto domaći proizvod (BDP) Vojvodine bio je za 4,8 odsto manji od republičkog proseka, sa 7 procenata je zaostao iza BDP-a centralnog dela Srbije, i sa 84,2 odsto iza BDP-a glavnog grada.
Često se pominje i da je 45 odsto od dosad privučenih inostranih investicija stiglo u Vojvodinu. Ipak, kako je moguće da za izvoz najsposobniji region zemlje i koji je ponajviše privlačan investitorima zaostaje ovako naglim tempom iza ostalih delova zemlje, pre svega iza glavnog grada?
