Dogoročni cilj je da okončanjem rada Mešovite srpsko-mađarske komisije istoričara, koja treba na naučnim osnovama da istraži zločine koji su počinjeni između 1941. i 1948. godine, parlamenti dve zemlje prihvate zajedničku skupštinsku odluku u kojoj bi se priznali i osudili atrociteti i ratni zločini koje su dve nacije počinile u Drugom svetskom ratu i nakon njega, što bi vodilo ka istorijskom pomirenju dva naroda – izjavio je za „Mađar so“ republički poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor.
Prema rečima Pastora, dosadašnji rad mešovite akademske komisije, oslonjene na Mađarsku akademiju nauka i Srpsku akademiju nauka i umetnosti, karakterisalo je što sa srpske strane ona u 2011. godini nije raspolagala nikakvim materijalnim zaleđem, dok je njen mađarski deo već i prošle godine dobio oko 100 hiljada evra za istraživanja. Poslanik SVM-a je, međutim, naveo da je konačnim ishodom u odnosu na budžet Srbije za 2012. godinu zadovoljan, budući da je komisiji za rad budžetom dodeljena i veća suma od tražene. – To će besumnje rezultirati time da će i u narednim godinama biti planirana sredstva koja su sada odobrena. Naučno istraživanje, na ovaj način, moći će ubuduće da napreduje odgovarajućom dinamikom – konstatovao je Pastor.
Pastor je naveo i da je srpski deo komisije pre donošenja budžeta za ovu godinu predsedniku Republike i premijeru dostavio svoj dvogodišnji budžetski plan, koji je za 2012. i 2013. iznosio oko 7,5 miliona dinara, ali da ta stavke uopšte nije ušla u predlog budžeta Srbije. – Poslanici SVM-a su nakon toga započeli razgovore sa nadležnima u Ministarstvu finansija, i na kraju smo podnetim amandmanom odredili 10 miliona dinara za ciljeve komisije u 2012. Amandman je podržala i vlada i parlament i na taj način je postao sastavni deo budžeta – predočio je Pastor.
Direktor senćanskog Istorijskog arhiva Ištvan Fodor, koji je od strane mađarskog dela mešovite komisije zadužen za koordinaciju istraživanja regionalnih arhiva, takođe pozitivno ocenjuje ove budžetske promene. On je ocenio da je budžetdka stavka za ove ciljeve važna prvenstveno zbog toga što je ona izraz ne samo materijalne, nego i moralne podrške radu mešovite komisije. – Vojvođanski regionalni arhivi su već u martu 2011. bili spremni za istraživanje, istina, tada još nijedna strana nije uputila novac za istraživanja. Do tada sam izradio plan istraživanja, kojeg su članovi komisije ocenili prikladnim za obavljanje posla. Kolege su, bez obzira na nedostatak sredstava, započele sondiranje materijala, a ja sam ustanovio popis fonda koji obuhvata i beogradske arhive i vojne arhive i koji je pokazao da dužina dokumenata za koje se veruje da sadrže korisne podatke iznosi 16 hiljada dužnih metara. Posle toga smo suzili krug, ali smo još uvek kod barem 4000 dužnih metara, odnosno da bi trebalo pregledati dokumente dužine koja odgovara udaljenosti Sente i Čoke – rekao je Fodor, zaključujući da je potpuno jasno da posao tolikog obima nije moguće započeti bez novca.
Fodor je za „Mađar so“ rekao i da je nedavno došlo i do sporazuma o saradnji između mešovite srpsko- mađarske komisije i komisije koju je Vlada Srbije osnovala da bi se bavila istraživanjem i popisivanjem masovnih grobnica nakon 12. septembra 1944. kao i sastavljanjem liste žrtava, navodeći da ta komisija raspolaže sa odličnim kompjuterskim softverom i da će sredinom januara biti organizovana i neophodno osposobljavanje arhivskih radnika za njegovo korišćenje.
Žužana Mezei, saradnica Arhiva Vojvodine i članica mađarskog dela mešovite komisije kaže da je predsednik srpskog dela komisije uputio cirkularno pismo svim vojvođanskim regionalnim arhivima u kojem je zatražio početak rada na istraživanju i garancije da će istraživačima iz Mađarske biti obezbeđena dostupnost arhivskom materijalu. Prema njenim rečima, prošle godine su skenirane smrtovnice iz logora iz Bačkog Jarka, Kruševlja i Gakova. – Određenih akcija je, dakle, bilo i do sada, ali se nadamo da ćemo ove godine moći da imamo više rezultata, zahvaljujući materijalnom zaleđu – konstatovala je Mezei.
Na pitanje koliko je žrtava u dosadašnjim istraživanjima poimence identifikovano, Mezei je rekla da je, za razliku od prošle godine, kada se spominjalo 4500-5000 imena, sada već može govoriti o deset hiljada žrtava. Pored ovih, u baze podataka je uključeno i oko 30 hiljada nemačkih imena, a ti ljudi su život izgubili ne pogubljenjem, nego zbog životnih uslova – navela je Mezei. – Ukoliko ubuduće budemo mogli da publikujemo ove podatke, kada oni svima postanu dostupni, ako se njima budemo bavili i objasnili šta se u prošlosti dogodilo, kako na mađarskoj, tako i na srpskoj strani, onda verujem da ovaj posao umnogome može da doprinese istorijskom pomirenju – rekla je Žužana Mezei.
