Zvaničnici Hemijsko-Tehničke škole smatraju da je veoma važno da se njihovi učenici nakon završenog školovanja osećaju zadovoljno u životu. Oni su pokazali zavidna znanja na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Prošle godine, na republičkom takmičenju su osvojili prvo mesto iz hemije, drugo mesto iz obrade tekstila a u Mađarskoj na međunarodnom Kiri-takmičenju takođe su bili prvi. Korišćenje stečenog znanja u praksi je nagradila i Privredna komora.
Foto: Arpad Gergely
Struktura naše škole je dobar primer kako je nakada funkcionisala privreda u Subotici. Više hiljada inženjera, tehničara i kvalifikovanih radnika je izašlo iz naše škole koji su imali dovoljno znanja da isprate jaku privredu. Sa promenom strukture privrede u gradu i mi smo išli u korak sa potrebama našeg grada, u skladu sa programom, a sa saradnicima smo izgradili odličnu saradnju. Partneri u oblasti prehrane su nam MiniPani, nekadašnja Fidelinka danas Don Don, Pionir, to su uglavnom svetski poznate kompanije sa dugogodišnjim postojanjem. Pomenuo bih privatne prerađivače mesa, mesare, komercijalne mreže koje sarađuju sa učenicima. Đaci sa tekstilnog smera imaju praksu u radnjama Legend i Calcedonia gde mogu reći da radi četvrtina naših đaka. Što se hemije tiče, ovde je došlo do najvećih promena u našem gradu, jer kompanije Zorka i Nitrogenmuvek više ne postoje. Naši đaci na praksu idu u Hemonal, Institut za zaštitu zdravlja životinja i u Vodoprivredu na odeljenje za prečišćavanje vode- rekao je Nikola Matković, direktor škole.
U prošlosti, kada su javna preduzeća bila uključena u praktičnu nastavu, hteli su da prihvate đake ali je došlo do promene u vlasničkoj strukturi i ne žele više svi da ih prihvate. Imajući u vidu ovo i stručnost nastavnika, škola je je ojačala svoju poziciju na tržištu, sakupljala je informacije kako bi praktična obuka bila moguća i u školi.
-Školska pekara, opremljena najsavremenijim mašinama i opremom, radi kao mala fabrika. U ponoć dolaze đaci da rade sa svojim nastavnicima, za jedan dan naprave oko hiljadu užina. Ovaj praktičan rad je važan jer se đaci ovde podučavaju struci, samostalno obavljaju zadatke, pripremaju slatka i slana peciva, hleb, mini pice i još mnogo toga.
U školi postoji više od pedeset profesionalnih mašina za šivenje te ih studenti koriste da nauče da kroje. Prave razne odevne predmete od različitih materijala. Kupili smo mašinu za pravljenje tečnog sapuna, destilovane vode, da đaci mogu steći dobru praksu. Sve aktivnosti su registrovane, imamo tri mašine za fiskalne račune, redovno plaćamo porez a godišnji promet je preko osam miliona dinara. Ovo je sve promenilo unutrašnjost naše škole. Ali naglašavam, ne radimo ovo zbog novca, to su samo dodatne aktivnosti. Mnogo je važnije da deca nauče da koriste svoje znanje i veštine koje će im omogućiti da nađu posao nakon završetka srednje škole, bez obzira na to da li žele da rade ili da nastave školovanje ili da pokrenu sopstveni posao. Pojedine kompanije su nas pitale koji kadar je potreban. Ovo je zapravo kooperacija više obuka-rekao je direktor škole.
Škola ima preduzetnički kabinet gde su glavni fokus preduzetničke kompetencije. Pored preduzetničkog razmišljanja smatramo da je bitno učenike da naučimo razvoju profesionalnih veština i znanja. Pristupamo obuci sa dve strane, sa jedne strane je to sticanje preduzetničkih veština, a sa druge tu su praktične veštine.
U našoj školi učenik će naučiti da pokrene sopstveni biznis, da nauči preduzetničke stavove. To znači, naučiti kako da se snađe na tržištu a da ima i praktično znanje da napravi proizvod. Ovaj cilj podržava preko dvadeset tehnologa koji žele da prenesu svoja znanja. Dok su u ostalim preduzećima procesi proizvodnje i preduzetništva poslovne tajne, kod nas će to naučiti tokom školovanja. Proizvodnja kvalitetnih proizvoda je važan aspekt, jer sapun koji naprave naši đaci može da se kupi u Signalu a oni se bave prodajom kvalitetnih proizvoda. Jer onaj ko nema finansijsku podršku, može svoje znanje da udruži sa nekim ko ima novca-rekao je direktor škole.
