Zašto je tako teško nekome vratiti imovinu ako im po zakonu pripada? Možda zato što misle: da izvučemo još malo koristi. Ili se ljudi nadaju promeni ili jednostavno neće biti više kome da se vrati?
Proces povratka imovine i problemi vezani za to nisu novi, ali u poslednje vreme mnogi su se žalili da je proces zaustavljen. Ako je u pitanju zaplenejna imovina koja treba da se vrati onda tu nema debate. Ali ako je u pitanju sporazum onda je stvar drugačija. U tom slučaju uvek postoji neki „problem” koji odlaže rešenje. Što se restitucije tiče, ne postoji apsolutni koncenzus, jer jedan deo našeg društva misli da imovina nije uzalud oduzeta „od tih” ljudi te nema potrebe žuriti… U slučaju da se zakon promeni, podnosioci zahteva će imati nadu da povrate svoju imovinu.
Pastor Balint, republički predstavnik Saveza Vojvođanskih Mađara, je za naš list o ovom pitanju rekao da je 2011.godine predložen novi zakon o restituciji.
- Na žalost, tada je na vlasti bila Demokratska stranka, koja nije smatrala prihvatljivim ovo rešenje, a kasnije se pokazalo pogrešnim što nisu prihvatili naš predlog.
• Kakva je situacija u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji?
- Veoma je važno da u godišnjem izveštaju Evropske komisije stoji pitanje o restituciji imovine I da će vlada biti primorana da nađe rešenje.
• Kakva je situacija sa agencijama za restituciju imovine?
- Sa direktorom agencije Strahinjom Sekulićem imamo dobru saradnju, ima pozitivnih primera u pomaganju sa njegove strane, ako je neki slučaj zapeo. Ipak bolje je da postoji sistemsko rešenje, a takvo rešenje će biti moguće kada dođe do izmene u zakonu. Agencije žele da taj proces bude uspešno obavljen-rekao je Pastor Balint.
Strahinja Sekulić, direktor agencije za restituciju imovine, za naš liste je rekao da je prošle godine skoro 10 000 hektara zemljišta vraćeno starim vlasnicima, predlog o izmeni i dopuni zakona bi ubrzao ovaj proces vraćanja imovine.
- Trenutno, restitucija je ograničena sadašnjim zakonom, na primer, kad da području jedne katastarske opštine nema više slobodnog zemljišta, zakon ne dozvoljava da se poljoprivredno zemljište koje pripada drugom delu naselja, vrati bivšem vlasniku. Dali smo predlog za izmenu tog zakona, postoji radna grupa koja je zadužena za rešavanje ovog pitanja i sada je red na vladu da povuče potez. Za sada ne znamo ishod, čekamo odluku vlade. Sekulić je još dodao da postoji dovoljan broj zemljišta u javnoj svojini, tako da to ne bi bio veliki „udarac” na javni budžet. Svaki parametar ukazuje na to da zakon treba menjati u skladu sa predlozima, imovina treba da bude vraćena od ljudi kojima ju je država oduzela. Što se objekata tiče, tu je drugačija situacija, nemoguće je ponuditi zamenu jer Srbija za to nema kapaciteta, ali što se tiče zemljišta i šuma sigurni smo da rešenja ima.
Za predlog zakona za vraćanje imovine ključnu ulogu ima Ministarstvo poljoprivrede jer u tom slučaju izbegava se gomila pritužbi. Ovo je od velikog značaja, jer se za svaki slučaj restitucije ulaže žalba. Predložene izmene zakona bi ubrzale proces i ne bi bilo nepotrebnih žalbi, jer bi na kraju svi bili na dobitku.
Čitaoci su se žalili na to da se ljudima iz inostranstva mnogo brže vraća posed. Da li je to zbog toga što ih oni odmah prodaju?
- To sasvim sigurno nije tačno, o svakome se isto brinemo.
• Kada možemo očekivati dopunu zakona?
- To stvarno nije do nas, u oktobru smo završili izmene i poslali ih vladi. Zaista nema razloga da se predlog ne usvoji, nikome ne bi nanelo štetu. Ljudima bi brže I lakše bila vraćena imovina-objasnio je Sekulić.
Milan Uzelac, predsednik uprave Udruženja imovinske restitucije u Subotici, je za naš list rekao, da ne postoji politička volja da se sprovede zakon o restituciji.
Čini se da su samo na zahtev Evropske Unije počeli da predmetima za povraćaj imovine a ne zbog višedecenijske nepravde nakon Drugog svetskog rata. Ministarstvo je 2014. godine oformilo radnu grupu koja je trebala da izradi dopune zakona ali oni još nisu završili svoj posao. Dakle, kada uzmete sve činjenice u obzir, vidite da očigledno nedostaje političke volje-rekao je Uzelac. Ovo je omogućilo da uz „rupe” u zakonu, dođe do krađe imovine, jer su „pobrkali” koncept poljoprivrednog kombinata i društvene imovine. Želeo bih da napomenem da Agencija za restituciju čini svaki napor da reši što veći broj predmeta, u skladu sa važećim zakonom, a podneto je čak 72 000 zahteva- objasnio je Uzelac.
• Šta može brže da se dobje nazad, kuća, stan ili zemljište?
- U svakom slučaju, stvar je jasnija sa kućom, stanom i poslovnim prostorom. Kuću ili stan u državnoj svojini je lakše vratiti, ali nije ih mnogo ostalo, jer u devedesetim godinama se to grupno prodavalo. Zakon zabranjuje prodaju poslovnog prostora, kako bi ga mogli vratiti prvobitnim vlasincima. Na žalost, u ovom slučaju se zakon zaobilazi.
• Kakva je situacija sa crkvenom imovinom?
- Na žalost, imamo loše iskustvo sa crkvenom imovinom, sa izuzetkom Jevrejske parohije. Za crkvenu imovinu važi zakon iz 2006. godine. Prema nekim informacijama, crkvi je već vraćemo 95 odsto oduzete imovine.
