U Evropskom Kolegijumu je počela druga manjinska-lokana medijska konferencija, koja traži odgovor na pitanje: Da li se smatraju kulturnim nasledstvom manjinski mediji? Prvog dana konferencije su razmatrane tri teme i predavanja, identitet, manjinska prava i manjinski mediji i njihova održivost. Goran Tomka, docent na fakultetu Fizičke kulture i turizma u Novom Sadu i predavač na Fakultetu Umetnosti u Beogradu, menadžer UNESCO za kulturnu politiku. Održao je predavanje o pitanjima slobode medija.
-Identitet, prema kojem težimo i koji negijemo, da li znači slobodu ili uzrokuje probleme? Šta mogu mediji učiniti da naš identitet ne doživljavamo kao teret i prepreku, već kao priliku? Priliku da nešto novo iskusimo, upoznamo i razumemo. Jako je važno da manjinski mediji ne budu marginalizovani, jer ako bolje razmislimo svi smo mi manjina u nečemu. Manjine treba smestiti u centar društva. Identitet je fleksibilan, najprihvatljiviji oblik osećaja identiteta je kada znamo ko smo i bez osuđivanja nas interesuju i drugi - rekao je Goran Tomka.
Drugo predavanje je održao Pavle Zlatić pod nazivom održivost medija, novi poslovni modeli. On sa svojim sardnicima radi na projektu jačanja sredine koja omogućuje održivost manjinskih medija, kao i razvojem IREX digitalnih medija. Izneo je da je pored organizacione strukture i sadržaja, potrebno da se adaptira odnos prema publici, treba se prilagoditi datom momentu.
-Za održivost medija tri ključna koraka su: prihvatanje i primenjivanje inovacija, postavljanje realnih ciljeva, formiranje partnerskih odnosa - ukazao je na rešenje Pavle Zlatić. Treće predavanje su, zahvaljujući modernoj tehnologiji i inovacijama, mogli pratiti prisutni, jer se iz Italije Marc Röggla, istraživač Evropske Akademije za manjinska prava, priključio preko videa. Iz njegovog predavanja se ispostavilo kakav položaj i kakva prava imaju manjine u Južnom Tirolu. Posle predavanja svečano otvaranje konferencije je održano u zgradi pokrajinske vlade.
Posle odslušane Betovenove IX simfonije sve prisutne je pozdravila Nataša Heror, rukovodilac Heror Media Ponta: posle uvodnih predavanja posvećenih manjinskim i lokalnim medijima na evropskoj konferenciji, imam utisak da se mogu voditi veoma konstruktivne rasprave o kulturnim pravima, samoregulaciji medija i o novim poslovnim modelima. Možemo više da saznamo o funkcionisanju manjinskih medija koji rade po Evropi i možemo definisati da li se manjinski mediji ubrajaju u kulturno nasledstvo i kakvu ulogu imaju u integracionim procesima Evrope. Dugujem zahvalnost ministarstvu kulture, pokrajinskom sekretarijatu kulture i obrazovanja, samoupravi Novog Sada, Fondaciji Novi Sad evropska prestonica kulture 2021. i kompaniji Strauss Adriatic za sponzorstvo, kao i dnevnom listu „Mađar So“, Mediaasocijaciji i MIDAS-u za suorganizaciju. MIDAS se sastoji od 28 manjinskih medija, među njima i „Mađar So“, koji je prisutan na evropskom medijskom tržištu sa dnevnim tiražom oko 600 hiljada primeraka. Ove godine su i predstavnici lokalnih samouprava aktivno učestvovali u radu konferencije, važno je da i oni upoznaju one pravce koji karakterišu medije i u Srbiji i u Evropi. Od ove godine i u srednjoj školi je uveden predmet Štampa i komunikacija, utisci mladih će znatno uticati na izgradnju komunikacije u redakcijama - rekla je Nataša Heror u pozdravnom govoru.
Spomenula je u okviru razvojnog projekta Heror Media Pont da je ideja o evropskom centru za razvoj manjinskih medija podignut na viši nivo, uskoro će i početi sa radom i da će do 2021. kada naš grad postane evropska prestonica kulture, uveliko funkcionisati.
Na konferenciji su govorili i predstavnici pokrajinske vlade, Dragan Milošević, sekretar kulture i Đorđe Miličević, potpredsednik.
-Multikulturalizam za nas nije šablon. Neki političari ovaj izraz rado koriste radi simpatiziranja, ali mi gledamo na to kao na vrednu tradiciju koja zaslužuje pažnju, zaštitu i razvoj. Imamo stabilan sistem podrške manjinskih medija, podržavamo 9 izdavačkih kuća, 22 lista na 8 jezika. Finansiramo ove godine sa 278 miliona dinara, za 5% više nego prošle godine. Ovaj iznos ćemo sledeće godine povećati za još 5%, da bi doprineli stabilnom funkcionisanju manjinske štampe - najavio je sekretar.
Potpredsednik Milićević je govorio o povezanosti jezika, tradicije i informisanosti na maternjem jeziku.
-One novinske kuće, koje informišu na jeziku manjina, treba da posmatramo kao deo naše kulturne tradicije. Potpredsednik je podsetio i na to da će se dogodine izgraditi i zgrada Radio Televizije Vojvodine, u kojoj će raditi mnogi manjinski mediji.
