Posle četiri godine Anastazia Fleis je ponovo izabrana za predsednika udruženja za pomoć đacima, Kostolanji Deže. Zajednica je osnovana 1990. godine i trudi se da pomaže đacima, vojvođanskim Mađarima, koji nemaju mogućnost za školovanje, između ostalog sa stipendijama, ali neguju i sećanje na Dežea Kotolanjija. Momentalno ima dvadesetak članova koji dobrovoljno rade svoj posao. Predsednicu smo upitali o planovima zajednice.
Od kada radi ova zajednica?
-Osnivač je bio dr Uzon Mikloš pre dvadeset pet godina. Na žalost, on je ove godine preminuo u 101. godini života. Njegovu zadužbinu nosimo dalje. Cilj zajednice je od početka pomoć mađarskim učenicima. Ja sam bila jedna od prvih đaka koja je dobila stipendiju od ove zajednice. Kasnije sam finansijski pomagala zajednicu, zatim svojim radom, a sada tako što sam prihvatila da budem predsednik.
Koja su bila najvažnija postignuća u protekle četiri godine za zajednicu?
-Proslavili smo dvdeset petu godišnjicu postojanja. Obnovili smo veliku salu. Velike porodice smo uspevali mesečno da snabdemo paketima hrane preko Karitasa iz Mađarske tokom godinu dana. Pored toga smo sa decom proslavili četvrti rođendan naše Radionice sa osmehom. O tome je i štampa izveštavala.
Kakvi su vam planovi za sledeće četiri godine?
-I u buduće nam je cilj da pomažemo srednjoškolce i studente, koji uče na mađarskom jeziku na teritoriji Vojvodine. Moram dodati da đaci koji izaberu da uče nešto što nema na mađarskom jeziku, mogu dobiti stipendije. U planu je proslava tridesetogodišnjeg postojanja zajednice. To bi obeležili izdavanjem brošure. I dalje želimo da funkcioniše Radionica sa osmehom, zatim ćemo organizovati i izlete i primati nove članove.
Kako mogu vojvođanski mađarski đaci doći do vaših stipendija?
-15. septembra je istekao rok za predavanje zahteva za stipendije, sad je u toku odlučivanje. Prilikom odabira se uzimaju u obzir dve stavke. Jedna je prosek-srednja škola preko 3,5, a studenti preko 7,5. Drugi aspekt je materijalno stanje đaka, kolika su primanja porodice, da li ima bolesnih u porodici. Đaci koji putuju dobijaju dodatne bodove. Zatim se boduju i oni koji stanuju u iznajmljenim stanovima ili u kolegijumu, jer su i to izdaci. Na osnovu ovih činjenica smo napravili sa kolegama iz Novog Sada i Sente jedan bodovni sistem, i može se maksimalno dostići sto bodova. Stipendiranje je podeljeno i prema područjima. Naša zajednica u Subotici obrađuje zahteve mladih iz grada i okolnih mesta. Naš rad pojednostavljuje veoma dobra sardnja sa Mađarskim Nacionalnim Savetom. Na primer, naš zajednički projekat je i busprogram. Suština ovog programa je da đake iz okolnih mesta dovozi jedan roditelj i njemu se isplaćuje cena goriva u vidu stipendije. Trenutno imamo dvadeset sedam đaka koji dolaze u školu po ovom programu. Pored stipendiranja imamo i drugi vid ulaganja u decu, na primer imamo i jednu lepu biblioteku, koja postoji od osnivanja, i od donacija je konstantno proširujemo. Tako pomažemo đacima u učenju.
Zajednica nosi ime Kostolanji Deže. Kako negujete uspomenu na poznatog subotičkog pisca?
-Godišnje dva puta postavljamo vence na njegov spomenik. Jednom za njegov datum rođenja, a drugi put na datum njegove smrti. Na taj datum sve ustanove koje nose ime Kostolanji Deže u Subotici takođe postavljaju vence. To je postala tradicija.
