Na 35. redovnoj sednici Mađarski Nacionalni Savet je usvojio izmenu budžeta i izmenu odluke o programu stipendisanja studenata. Program rada za sledeću godinu Forum izdavačke kuće i Instituta Mađarske kulture Vojvodine su takođe bili na dnevnom redu. Međutim Savet je pre svega raspravljao o temama vezanim za obrazovanje. Predsednik, Jene Hajnal je potvrdio, iako se bliže izbori, da ni preko leta MNS neće pauzirati sa radom.
Za studente u buduće neće biti određeno da li će biti moguće podeliti 300 stipendija, već će moći da se raspiše konkurs u više navrata, sve dok ima sredstava - objasnio nam je mgr Jene Hajnal. Ova odluka je doneta radi toga da bi svaki student koji ima pravo na stipendije mogao da se uključi u sistem, bez obzira na rokove.
-Pored toga smo proširili krug deficitarnih zanimanja, i ublažili smo ona stroga pravila koja definišu koliko učenika može da se upiše u više škole, kao i na privatne fakultete. Cilj je da pomognemo što više mladih da se upiše na fakultete - rekao je Jene Hajnal.
Iznos stipendija u dinarima će se smanjiti, ali je to posledica deviznog kursa, u forintama iznos ostaje isti.
Aniko Jeras, predsednik izvršnog odbora SVM, obrazlažući izmenu budžeta SVM za ovu godinu, rekla je da se od decembra prošle godine mnogo štošta promenilo na teritoriji finansija, i zato je neophodna izmena budžeta. Neiskorišćena sredstva u budžetu za 2017. godinu koja se prenose u sledeću godinu su porasla sa 199,9 miliona dinara na 203,7 miliona. Donacije stranih država su takođe narasle sa 1,2milijarde dinara na 1,32 milijardi, dok su se sredstva iz pokrajinskog budžeta sa 24,69 miliona dinara smanjila na 24,4 miliona. Stanje budžeta MNS je poraslo sa 1,59 milijardi dinara na 1,62 milijarde dinara.
VEĆ SE PLANIRA SLEDEĆA GODINA
Gabor Virag, direktor izdavačke kuće Forum, je izneo predlog izmene budžeta za ovu godinu, i plan rada za sledeću godinu. Osnovna delatnost kuće će i u sledećoj godini biti izdavanje knjiga i magazina. Iste konkurse planiraju raspisati kao i prethodnih godina: konkurse za mlade pisce od 35 godina, konkurse za pisce novela i omladinske konkurse. Forum želi i sledeće godine da učestvuje na relevantnim događajima iz struke i u zemlji i u inostranstvu. Izdavačka delatnost za 2019. godinu se odnosi ukupno na 30 naslova i dva magazina. Deset izdanja planiraju da objave u književnom žanru, pored toga i šest prevoda, šest izdanja likovne umetnosti, od toga tri monografije, kao i pet istorijskih i umetničkih izdanja tokom sledeće godine. Rečnik mađarsko-srpski je u izradi i dalje-rekao je Gabor Virag.
Martina Gondi, direktor Instituta Mađarske kulture Vojvodine, je istakla, da se planira nastavak aktivnosti i u sledećoj godini, akcenat će biti na umreževanju. Za naš list je Martina govorila o folk-mentor mreži. Ideja je potekla od Rolanda Brezovskog.
-Nije reč o novinama, jer su i do sada istaknuti učitelji narodne muzike, narodnih igara, narodnih pesama, koreografi obišli okolna naselja i podučavali zainteresovane. U okviru programa Čori Šandor sada su se stvorili uslovi i za finansijsku podršku - rekla je Martina Gondi.
U CELOJ VOJVODINI ODELjENjA SA MALIM BROJEM ĐAKA.
Raspravljalo se i o obrazovanju u školama gde je broj đaka manji od 15. Mišljenja su bila različita, pa se postavilo pitanje gde treba podvući granicu, u kojim slučajevima je bolje spojiti odeljenja.
Livija Jo Horti, je iznela svoje mišljenje da nije uvek najbolji predlog podržati odeljenja sa malim brojem đaka, jer polazeći od svoje struke psihologa i rada sa malom decom, zna da se deca bolje osećaju u većim grupama. Po njenom mišljenu, pet đaka je minimum koji je prihvatljiv.
Atila Perpauer, je govorio o tome da Mađari žive u malim zajednicama i da je zadatak MNS-a sačuvati ih po svaku cenu. Tako da smatra da su opravdana i odeljenja sa manjim brojem dece.
Čaba Paško, član izvršnog odbora, smatra takođe opravdanim i odeljenja sa manjim brojem dece od pet, jer smatra da je interes zajednice važniji.
Na duže staze bi trebalo izraditi takav program koji će da izbalansira negativnosti odeljenja sa malim brojem dece - rekao je Ferenc Žoldoš.
Na kraju je Jene Hajnal dodao: politički interesi i profesionalizam se moraju negde sresti, i u ovakvim i sličnim oblastima prilikom donošenja odluke moraju se uzeti u obzir oba činioca.
