U državnim ustanovama je manjak slobodnih mesta, dok su privatne poluprazne.
Pored državnih gerontoloških ustanova sve je više i privatnih u Srbiji. Mnogi se dvoume koje da izaberu. Merilo je uglavnom cena. U privatnim je u većini slučajeva cena više stotina evra što mnogi ne mogu platiti. Odlučujuće je i mesto gde se nalazi ustanova, zdravstveno stanje korisnika i kapacitet. Privatni gerontološki domovi ne mogu prihvatiti više od 5-15 osoba.
Na listi čekanja za državne ustanove prema evidenciji čeka oko 600 osoba, od kojih je polovina iz Beograda. Gerontološka mreža u Srbiji broji 40 državnih ustanova, nekima pripada više domova, tačnije 145, što znači da neka područja nemaju nijedan. U Srbiji momentalno postoji 179 legalnih licenciranih domova u privatnim rukama, mesta ima oko 5000, a trećina je prazna.
Pošto je u državnim ustanovama sve izraženiji nedostatak slobodnih mesta, država se trudi da dotira smeštaj u privatnim ustanovama. Već je sklopljen dogovor između ministarstva i privatnih ustanova, ali nije poznato koliko će država izdvojiti sredstava. Radoslav Milovanović, predsednik zajednice privatnih gerontoloških ustanova je izjavio za Novosti, da su odustali od nekih ranijih predloga. Odlučili su da svaka privatna ustanova sklopi zajednički ugovor sa državom. Čini se da je to jedino zakonito rešenje za sufinansiranje od strane države. Računaju na to da će već ovih dana ministarstvo objaviti konkurs, na koji će privatne ustanove moći da konkurišu. Pretpostavlja se da će država dati iste uslove i privatnim i državnim ustanovama, to jest, 33 hiljade dinara, i to onim korisnicima koji su već duže vreme na listi čekanja. Na konkurs se mogu prijaviti samo one ustanove koje su licencirane i ispunjavaju sve uslove za negu starih lica. Interesovanje je veoma veliko i nije vezano za članstvo zajednice. Čim se obavi procedura za podršku, u kratkom roku će se moći sklopiti i ugovor. Podrazumeva se da će se uključiti i nadležne ustanove za smeštaj socijalno ugrožena lica.
