Kada krene voz…
Popodne i uveče nema nikoga na železničkoj stanici u Čoki da spusti rampu.
Kada krene voz sa stanice, šef stanice spusti rampu. Tako treba to da funkcioniše, ali ne i u Čoki. Nedavno sam u 19 sati i 15 minuta prelazio preko šina kod Čoke gde postoji rampa, kada se na oko 20 metara sa leve strane oglasila sirena voza. Prepao sam se. Ruski voz za prevoz putnika se sporo kretao, na svu sreću, inače bi me pokupio.
Rampa nije bila spuštena, nije bilo nikakvih obeležja da ovde prolazi voz. Bilo je slučajeva da je šef stanice stao kod rampe i zaustavio vozila dok je voz prolazio. Šta se desilo sa rampom, pokvarila se? Što ne poprave? Ispostavilo se da nema reči o tome.
Za vreme radnog vremena šef stanice spušta i diže rampu po redu vožnje, međutim kad mu istekne radno vreme ode kući na zasluženi odmor. A gde je smena? Voz prolazi i pre i popodne. Jednostavno nema popodnevne smene. Nema ko da spušta rampu. Sva sreća da mašinovođa zna za ovaj slučaj pa uspori voz. Šef stanice nam je rekao da popodnevne smene nema jer železnica štedi. Da mašinovođa ne vodi računa ni ja sada ne bi pisao ove redove, jer bi me pregazio voz. Kad sam izrazio čuđenje zbog neodgovornosti železnice, šef stanice je rekao da će najverovatnije i njega premestiti iz Čoke, jer je mali promet. Tako da ni pre podne neće biti ko da spušta rampu. Tako da onaj ko prelazi prugu treba da vodi računa kako će preći, jer u Srbiji iako postoji rampa na prelazu, još ne znači da će bezbedno preći. Znači treba da se zaustavi jer je postavljen znak STOP.
