Već bi precvetala kajsija da je imala prilike, ali velika hladnoća u martu je sve uništila, nije bilo ni cveta niti će biti ploda. U Senćanskom ataru uzgajivači imaju dosta zasađenih kajsija, međutim situacija je ista na celoj teritoriji.
Tibor Deak je pre 25 godina zasadio kajsije na svojoj parceli iza svoje kuće. U početku je zasadio i malo bresaka i jabuka, ali je kasnije sve zamenio za kajsije. Od tada je imao rodne godine, i manje rodne, ali i ovakve kada nije rodilo ništa.
-Pre 10 godina 8. marta je padao sneg i bila je ista situacija, nije bilo roda, ali su se našle dve kajsije - sećao se Tibor.
-Jedan moj pomoćnik, čika Pišta je radio u voćnjaku i uzviknuo: Šefe, ode nam pola roda, jedna kajsija je poluzrela otpala! Drugu nismo sačekali da padne podelili smo na toliko delova koliko nas je tada bilo i pojeli. Nije bilo ni ukusa ni mirisa ali smo bar probali rod te godine. Sad ni toliko neće biti iako imamo 960 sadnica. Januar je bio malo topliji nego inače, krenula je vegetacija, trebalo je da procveta, međutim stigao je led. Sve je pocrnelo i otpalo. Inače pre cvetanja dobro dođe mali mraz jer proredi rod taman koliko treba, ali -7 i -8 je previše.
Raspitivala sam se da li ima neki način da se zaštite od mraza, i kažu da su pokušavali sa vodom, ali su odustali jer to pomaže do -4, ali preko toga je veća šteta nego korist.
-Pumpu smo podesili na veliki pritisak, podigli prskalice na četiri metra i u prečniku od 30 metara smo puštali vodenu paru. Ova para se u tankom sloju smrzla na cvetu i zaštitila, ali samo do -4 celzijusa. Mi smo u selu i veća je zaštita, do sada nije bilo ovakvog totalnog smrzavanja. Razgovarali smo i sa ostalim proizvođačima u Senti i kažu da niko neće imati roda. Inače, ja smatram da ovo nije najveća šteta, gore je na primer kada su velike kiše i stabla stoje u vodi ili kada neka oluja isčupa drveće. Takođe je strašno kada oluja dođe za vreme sazrevanja ploda, jer je tada već uloženo puno rada. Sada znamo da ove godine ne treba računati na prinos, iako i sada treba brinuti o drveću. I sada treba baciti na njih 1500-2000 kg đubriva, treba zaštiti od gljivica, i avgustovsko orezivanje treba obaviti. Sada nam sledi prolećno orezivanje, koje se vrši kada precvetaju breskve višnje i trešnje, jer ako se njihov polen zalepi na orezanu površinu, kajsija može da oboli.
Pitali smo našeg sagovornika i to šta se smatra dobrim prinosom?
-Kajsija se smatra kvalitetnom ako na jednom drvetu rodi od 50-60 kg, tad je kvalitetna i ima i dobru cenu. Kada rodi 80-100 kg, tada su sitne, ukus im nije najlepši. Ni za drveće nije dobro kad previše rodi, lomi grane i velika je šteta. Imam više vrsta kajsija, koje rode ranije ili kasnije, prodajem ih na veliko. Iz Beograda dolazi kupac. Kajsije se sortiraju po veličini, a one koje otpadnu prodajem za rakiju. Ove poslove ne radim sam, već imam ljude koji mi pomažu.
