Iako je vreme klanja, za prodaju svinjetine je početak godine kritičan. Velika potražnja do pravoslavnog Božića podigne cenu, kvalitet se i ne gleda tako striktno, ali posle tog perioda nekoliko nedelja stagnira prodaja mesa. Ovaj period proizvođači upoređuju sa efektom ,,sarme“- kaže ironično Jožef Mikloš, jedan od vlasnika Mirka Coop iz Pačira, popularnog organizatora izložbe svinja na regionalnom nivou.
-Ako sve saberemo, dolazimo do prosečnog uspeha na uzgoju svinja. Ne može se izračunati ovaj period stagnacije nikad. Momentalno je veća ponuda od potržnje na pijaci. Partneri saradnici nam sada plaćaju cenu od 260 dinara za kilogram prasetine.
-Ove registrovane životinje su uglavnom dva puta vakcinisane, protiv kuge i virusa cirkonijum. Od druge polovine januara, potražnja je uglavnom za tovnim prasićima, tako da cena ide dole još za 10-20 dinara. U februaru i martu obično se počinje sa prvom turom tova svinja, i na osnovu iskustva, do maja se ustale cene.
Sadašnju prodajnu cena tovne svinjetine je nemoguće odrediti: kreće se od 140-170 dinara, zavisno od kvaliteta, kvantiteta i od uhodanosti trgovine između kupca i prodavca. Tome doprinosi i to da li proizvođač traži odmah da se plati ili je voljan da sečeka i do 30-40 dana. Preduzeće iz Pačira na godišnjem nivou sarađuje sa uzgajivačima, pored meštana, i sa uzgajivačima iz Malog Iđoša, Subotice, Sente, organuzije otkup životinja, hrane, organizuje stručna predavanja, obuku, izlete.
Prema iskustvu, iako je neizvesno kretanje trgovine svinjama, sve više gazdinstava traži saradnju sa njima. Osnovni uslov za tu vrstu saradnje je da se od uzgajivača uvek traži da životinje budu kvalitetne i registrovane.
-Pored praznog novčanika posle praznika, utiče i klanje svinja po domaćinstvima. Pored toga bih spomenuo i konstantni problem, uvoz mesa iz interesa privrede. Kada iz nekog razloga iz inostranstva stigne manja količina svinjetine, odmah se odrazi na formiranje cene. Odmah se informišemo od naših mačvanskih i sremačkih otkupaca kakva je situacija na terenu. Kome oni prevoze tovljene svinje i odlože im plaćanje to znači da se još nije ispraznila pijaca od uveženog mesa - objasnio nam je Jožef Mikloš. Kako kaže, prve mesece teže prebrode uzgajivači svinja, ali se na to i pripreme na osnovu ranijih iskustava i ne odustaju od daljeg uzgoja.
-Zbog toga praktikujemo da tokom godine u više ciklusa rade tov uzgajivači, jer ako nema dobiti na jednoj turi imaće na nekoj drugoj. Ako uzgajivači vrše procenu dobiti unazad za dve-tri godine, na osnovu ulaganja u rad, u stočnu hranu, tada mogu dobiti pravu sliku. Naravno, uzgoj prasića nosi manji rizik nego uzgoj tovnih svinja. U ovom slučaju govorimo o svinjama koje su registrovane i koje su zdrave i zaštićene vakcinisanjem - rekao je Mikloš, koji je došao do interesantnog zaključka u Pačiru i okolnim mestima. Ako se u određenom mestu neko bavi uspešnim uzgojem, vodi uspešno svoju farmu sa predanim i odgovornim radom, zahvaljujući tome ima uspeha, tada dobija svoje pratioce. Primer uzgajivača iz Pačira koji su počeli sa 5-10 krmača, takvih je bilo i u Kelebiji, Malom Iđošu, Senti, a njih su sledili bez ljubomore i njihove komšije.
