Šta može škola da učini kad se primeti problem?
Ministra obrazovanja Mladena Šarčevića smo upitali šta je ono što je bilo loše u 2017. godini i šta treba popraviti i naći rešenje. Ministar obrazovanja koji je imao inicijativu za više reformi, počev od zdravije užine, preko IT obrazovanja do dualne reforme obrazovanja, kao negativu je istakao problem vršnjačkog nasilja.
-Problem vršnjačkog nasilja je prisutan, ali treba da se trudimo da ovakvi slučajevi budu sve ređi. Nasilje se ne javlja samo u školama, nažalost je prisutno i u drugim sferama. Zanimljiv je stav javnosti, da ga ne priznaju, prema tome u rešavanje problema vršnjačkog nasilja treba da budu uključeni svi. Kada se nasilje dogodi na ulici, i onda okrivljuju školu, iako po mom mišljenju više su odgovorni roditelji-rekao je ministar. Dodao je da sada na rešavanju problema radi jedan tim stručnjaka od 7 članova iz raznih ministarstava. Radna grupa stavlja akcenat na prevenciju, kao i na to šta treba učiniti odmah, pa malo kasnije, a šta na duge staze. Na sredini se nalaze razne obuke, a na rešavanje problema se odnosi da škole isključivo rade u prvoj smeni.
Dr Silvija Đurko, aktivista za dečja prava, pisala je u WMN magazinu o razlozima vršnjačkog nasilja, o problemima. Ova vrsta nasilja ima više oblika, kao što su verbalno nasilje, ignorisanje, fizičko nasilje, online uznemiravanje, kao i seksualno nasilje. Da bi neko postao odabran za nasilje, uzrok može da bude debljina, porodica, boja kože, fizički nedostaci, vera, dok često nema nikakvih vidljivih razloga. Vršnjačko nasilje ima uticaj na samopouzdanje deteta i na njegov kasniji život.
Da li je dete žrtva ili počinilac, stav roditelja je ključni faktor. Važno je da sem profesora i pedagoga i roditelji učestvuju u rešavanju problema, njegovoj razradi.
O ignorisanju dece u školi, o prepoznavanju i rešavanju razgovarali smo sa direktoricom škole u Čantaviru, Dorom Kečenović Sabo.
-Nije teško primetiti kad nekoga ignorišu vršnjaci, profesori su svakodnevno u kontaktu sa decom. Pored toga i deca obaveštavaju razredne starešine kad osete da ih druga deca ignorišu.U nižim razredima kažemo deci da smo svi mi različiti i podstičemo ih na tolerantno ponašanje. Dok je u višim razredima teže, jer su tinejdžeri u pitanju. U tom slučaju treba raditi u grupama u razredu, tada profesor može da zada takav zadatak gde i ignorisano dete može da pokaže svoje umeće, tako da ga ostali počinju poštovati.
Direktoricu smo pitali da li su roditelji uključeni u razjašnjavanje ovih incidenata, kada društvo ignoriše dete.
- Najčešći znak da je đak izopšten iz društva je kad se on isključuje iz društva ili ne žele da sednu pored njega. Pored ovoga, može se otkriti izopštavanje istraživanjem. Roditelje uključujemo kada je to zaista potrebno. Dok god možemo rešiti ovu situaciju razgovorom sa dotičnim osobama, dotle mi rešavamo, ali ako je problem ozbiljniji i dete ne želi da pohađa školu, onda uključujemo roditelje. U našoj školi nema mnogo takvih slučajeva. Kao i druge škole, i mi imamo tim za sprečavanje nasilja, naša grupa je aktivno uključena u ovu temu, a sada planiraju da naprave i mali film – saznali smo od direktorice.
