Već smo objašnjavali kako se sa gledišta istorije na našim prostorima formira komasacija zemljišta. U praksi se radi o veoma značajnom i dugoročnom procesu, koji može da izazove nezadovoljstvo ako se ne izradi odgovarajući plan ili ako se dešavaju zloupotrebe tokom konsolidacije zemljišta. Reč je o dosta skupom i dugotrajnom procesu, rekao nam je Janoš Balanji, rukovodilac katastra Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša.
-Komasacija znači sređivanje atara, jer je cilj pored premeštanja manjih njiva u veće parcele i izgradnja novih puteva i formiranje kanala. Kako se urbanizuju naselja tako se sređuje i atar. Glavni cilj je da se parcele prilagode novoj tehnologiji. Danas više nije 4-5 hektara prosek koji poseduju pojedinci, već prelaze i 50 hektara. Znači ima šta da se preuredi, da parcele budu grupisane i formirane po dužini i širini. To grupisanje služi za poboljšanje uslova za rad.
Šta sve treba uzeti u obzir za vreme preraspodele zemljišta?
-Prilikom preraspodele uzima se u obzir priroda zemljišta, a interese učesnika štiti zakon. Radi se prema programu preraspodele, prihvata ga samouprava, a odobrava ministarstvo poljoprivrede. U zakonu su tačno određeni kriterijumi, čega se treba držati prilikom komasacije. Svaki vlasnik trebe da dobije zemlju iste veličine i kvaliteta kakvu je predao. Takođe se vodi računa i o biljnoj kulturi i udaljenosti od naselja. Prilikom podele novih parcela, zemlja treba da bude pravilnog oblika i treba uzeti u obzir tehnološke mogućnosti poljoprivredne proizvodnje. Ranije su parcele bile 300-400 metara, dok su danas i do 800 metara. Ako vlasnik-učesnik ima zemlje na više mesta, treba da mu se vrati zemlja grupisana i u vrednosti ne sme biti veća razlika od 10% u predatoj i dobijenoj količini. Zakon garantuje, ali ako se desi neka razlika, onda se kompenzuje ili isplati vlasniku. Takođe, ni razlika u površini zemljišta ne može biti veća od 20%.
Kako vlasnici zemlje mogu svoja prava ostvariti prilikom preraspodele zemljišta?
-Prilikom podele zemlje pozivaju svakog učesnika na razgovor, iznesu zakonske propise, popišu njihove želje. Tamo gde postoje manje bašte, vinogradi, voćnjaci, zadrži se postojeće stanje, ne menja se vlasnik prilikom komasacije. Prema zahtevima se priprema plan o kojem se diskutuje. Zatim svako iznese svoja zapažanja, žalbe. Zatim dolazi do podele zemlje, ali i tada može da se žali onaj ko smatra da je oštećen. Odbor se trudi da proceni realno stanje, i ako smatra da je u pravu učesnik, tada pokušaju da mu premeste parcelu. Na kraju procesa svi dobiju rešenje, protiv kojeg još uvek mogu da se žale. Posle razmatranja žalbi, može se smatrati da se tehnički deo komasacije završio. Geodetski Institut preuzima radove i predaje nadležnima u katastru, oforme jedan Odbor koji će da odradi obnovu registracije nekretnina. Tada će ceo proces postati zvaničan.
Koji su najčešći problemi prilikom komasacije?
-Najveći problem je ako nadležni ne naprave odgovarajući program. Kažu da je dobar program pola uspeha. Kad se ne konsultuju stručnjaci i ne dobiju se odgovarajući rezultati, već dolaze do izražaja interesi pojedinaca i ne mogu se međusobno sporazumeti, tada dolazi do problema. Postavljaju se mnoga pitanja: kako treba da izgleda atar posle komasacije, kakva treba da bude putna mreža, da li su potrebni kanali, zelena zona? Ako se to ne predvidi, kasnije može postati problem, koji se teže rešava.
Treba monopolizovati zemlju, a to košta, dok je za vreme komasacije besplatno.
Ko vrši određivanje cene i preraspodele parcela za vreme komasacije?
-Data opština u kojoj se vrši komasacija, preko tendera izabere izvođača. Izvođač treba da izvrši sve tehničke i pravne procedure. Postoji i kontrolni organ, koji kontroliše sve faze u toku rada i koga imenuje samouprava. Kad se sve pripremi, Geodetski Institut pregleda, prihvata i izdaje rešenje da je završena prva faza i da su preuzeli materijal. Zatim se u katastru obavlja registarcija nekretnina. Tehnički deo može da obavlja svaka registrovana firma za tu vrstu delatnosti.
U proseku koliko je vremena potrebno za kompletnu preraspodelu zemljišta?
- Ja sam učestvovao u preraspodeli zemljišta na teritoriji Bačke Topole, koja iznosi 56 hektara zemlje. Istina da je u to vreme još postojalo dosta državnih preduzeća, koja su se samo time bavila. Ima mnogo operacija, raznih procesa, i ako sa tim ljudi nisu načisto, komasacija traje veoma dugo. Mi smo sve katastarske opštine završili za tri godine. Prve godine smo odradili obnovu, u drugoj godini procenu i raspodelu, a treće godine izdavanje rešenja i ispravljanje grešaka. Više ne postoje državna preduzeća koja se bave ovim, osamostaljena su i oformljena nova. Oni rade po različitim cenama i sa različitom opremom i imaju i početničke greške. Ali danas više nema toliko komasacija kao ranije, da bi takva preduzeća imala kontinuirano posla. Radili su komasaciju i u Bačkoj Palanci, počeli i u Malom Iđošu, bilo bi potrebno i na drugim mestima, ali sve zavisi sa koliko sredstava raspolaže data samouprava. Pored toga, jako je malo stručnjaka u državi koji su načisto sa celim ovim procesom.
Koliko sredstava je potebno za izvršenje ovakvog procesa?
-Zavisno od toga šta se traži od izvođača, po hektaru iznosi oko 100 evra. U nekim mestima ovaj iznos se naplati i četvorostruko, ali na cenu utiču razni faktori. To su realne cene, ispod toga se ne može vršiti kvalitetan rad.
