U Palićkom parku je počela svečanost polaganjem venaca na spomenik koji je podignut u spomen revolucije 1956. i obeležava 61. godišnjicu. Centralna svečanost je nastavljena u Narodnom Pozorištu Jadran, sa svečanim pozdravnim govorim i programom.
Na spomenik u Paliću su položili vence, u ime mađarske vlade, Nandor Čepregi, državni sekretar parlamenta, dr. Atila Pinter, mađarski konzul u Beogradu, Janoš Babić, mađarski konzul u Subotici.
U ime SVM, venac je položio Ištvan Pastor, u ime Mađarskog Nacionalnog Saveta, predsednik mgr. Jene Hajnal i Marta Petković, član Izvršnog odbora. U ime samouprave Subotice, venac su položili zvaničnici Timea Horvat i Tivadar Bunford. Pored njih, vence su položili i Mađarski Kulturni Savez Vojvodine, Omladinski Forum SVM-a, Ženski Forum i Forum Penzionera. Predstavnici Društva Nađ Imre su bili Zoltan Kudlik i Zoltan Sabo. Položen je 31 venac na spomenik.
1956 je simbol neraskidivog zajedništva mađarskog naroda - rečeno je na 50. godišnjici revolucije pored ovog spomenika, kao i to da je sloboda mogućnost da ,,uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke“. Junaci 1956. su nam ostavili u amanet i obavezu: čuvajte duhovnost 1956, i predajte je svojoj deci - sročio je Imre Nemedi, umetnički izvođač.
U Narodnom pozorištu Jadran, Nandor Čepregi je počeo svoj govor pitanjem: ,,Kakva je duša Mađara?“ Na ovo pitanje odgovor je u 23. oktobru već 61 godinu.
Neobičnost duša Mađara leži u svestranoj prošlosti punoj raznih udara sudbine. Ali ono što je razlikuje od mnogih naroda je želja za nezavisnošću. 1956. je bila godina pobede nade i vere u beznadežnom periodu. Neobičan je osećaj da ovde u Subotici proslavljam praznik revolucije. Rođen sam u Koložvaru kao Mađar, član nacionalne manjine, iako sam se preselio u Mađarsku kao dete, još uvek osećam u kostima neobičan izazov da nije svugde normalna pojava biti Mađar. Negde iz dana u dan treba da se izboriš za to. Za ovakvu borbu nada takođe daje snagu - rekao je Nandpor Čepregi. U nastavku mađarski političar je naglasio da je jako važno sačuvati identitet Hrišćanstva u Evropi.
Pravo na odgovor.
U jesen 1956. vetar koji je duvao je uradio veliki posao: zauvek je očistio beznađe i samopredaju u Mađarskoj - rekao je Ištvan Pastor na svečanosti. Diktatura nikad više nije mogla da potčini narod. Danas u XXI veku u Evropi vladaju reči slobode i terora - rekao je političar.
-Da to nije tako, onda bi stvari nazivali imenima i ne bi sastavljali koncepte, to jest, ne bi upređivali Mađare koji su bežali 1956. sa migrantima koji preplavljuju Evropu. U XXI veku u Evropi neće više niko da razume, da su posle prvog svetskog rata u Evropi oduzimali narodu hranu, godišnji rod, u neljudskim uslovima su držali ljude, neke su pohapsili zbog političkih stavova. U XXI veku Evropa neće da razume razloge i pouku Mađara iz 1956. Rađe govore o deficitu demokratije i nedostatku solidarnosti, a ako to nije dovoljno, izdaju naređenja. Međutim ovo više ne funkcioniše, kao ni davanje instrukcija - govorio je Ištvan Pastor.
Iskustvo stečene slobode iz 1956. govori da narod stoji iznad svega. Da li je to tako? Postavimo sebi ovo pitanje na današnji dan kada proslavljamo godišnjicu revolucije, koja se dešavala u Mađarskoj, i kojoj mi već nismo pripadali, ali smo prihvatali izbegle Mađare, koji su napustili domovinu jer su došli na vlast izdajnici naroda. Odgovor vojvođanskih Mađara na to pitanje se nije promenio unazad skoro sto godina: mađarskoj naciji pripada onaj ko sebe smatra pripadnikom. Nas Mađare iz Vojvodine je ovo održalo i u najtežim vremenima, i onda kada su 2004. izdajnici hteli da sukobe narode, a i sada kada daju prednost prijemu Afričkih migranata, i zbog toga dovode u pitanje pravo na glasanje prekograničnih Mađara. I mi vojvođanski Mađari smo morali dati odgovor, da sa partijama ekstremnih pogleda nema mesta pregovorima. Desničarima nije ostalo ništa drugo nego Mađarski Pokret, koji je znao da izgradi u isto vreme saradnju sa ekstremizmom i sa opcijom politike nacionalne vlasti. Globalna politika Evroe XXI veka se ugnezdila i u mađarsku vojvođansku zajednicu, ostvarujući zadatak. Taj zadatak nije bio ništa drugo nego razgradnja SVM-a, slabljenje snage mađarske zajednice. Odgovor na pitanje zašto nije uspelo, leži u kvotareferendumu 2016. Vojvođanski Mađari su zauzeli jednoglasan stav da se sačuva suverenitet i zajedništvo. Da na Mađare ne mogu uticati spolja, ne mogu ih prisiliti da prihvate ono što ne žele, to nije pitanje već osnovni stav, koji se rodio 23.oktobra 1956.godine - mogli su čuti prisutni.
Posle svečanih govora, prikazan je svečani program pod nazivom Budimpešta, grad okupan krvlju, u režiji Roberta Lenarda. Sarađivali: Gabrijela Crnković, Emina Elor, Andrea Janković, Stanislava Orlović, Danijel Huska, Robert Ožvar i Bence Salai.
