U reformatskoj crkvi u Koložvaru je održana svečanost povodom jubileja, petstote godišnjice reformacije. Svečanosti su prisustvovali sveštenici Krpatskog basena, kao i premijer Mađarske, Viktor Orban.
Foto: MTI
U svečanom govoru je rekao da će se budućnost pisati na mađarskom jeziku, da će nadolazeće vreme biti vreme ponosa na celoj teritoriji Karpatskog basena.
ZAJEDNIŠTVO TREBA DODATI
Na svečanu službu u crkvu koja je sagrađena po nalogu Kralja Maćaša, nisu bili pozvani samo vernici reformatske vere, već i predstavnici mađarske unitarne i evangelističke crkve u Rumuniji. Liturgiju je držao biskup Bela Kato, a propoved Žolt Kozma, profesor teologije u penziji, koji je naglasio : iako ne znamo šta će biti, da li će postojati ova crkva i biti puna i za petsto godina, „treba da verujemo da je Bog sa nama, i ako je sa nama , ko je protiv“.
Zoltan Balog, ministar za ljuske resurse u Mađarskoj, u svom govoru je upozorio na to da predstavnici mađarskih crkava treba da se drže zajedno. I čast je i odgovornost činiti drugima, a za to nije dovoljno izučiti zanat, potrebna je i milost Božja.
Ferenc Balint Bencedei, biskup Mađarske Unitarne crkve je potsetio prisutne na osnivača Unitarne crkve, na Ferenca Davida, koji se rodio u Koložvaru.
Zoltan Adorjan Deže, biskup Evangelistiške Luteranske crkve u Rumuniji, je stavio akcenat na to da je potrebno ujediniti snage da bi se postigao cilj. Mnogi drugi zvaničnici crkava su preneli pozdrave sa svojih teritorija.
SAČUVATI MAĐARSKE ZAJEDNICE
Misija je pronaći i sačuvati mađarske zajednice, da u svom rodnom kraju mogu da uče mađarski jezik, da mogu da napreduju - rekao je u svom govoru Viktor Orban, premijer Mađarske, na svečanosti, postavivši pitanje, da li ima još toliko snage u nama koliko zahteva sledećih petsto godina i rekao: čvrsti su ti koreni koji su sačuvali Mađare u to vreme kada se posle Mohačke bitke raspala država na tri dela, a zatim nas pre sto godina raskrojili na pet delova. Ako smo izdržali teret težak petsto godina snažno poput hrasta, onda ćemo izdržati i narednih petsto godine – rekao je.
Premijer smatra da je reformacija od pet vekova obeležila put za preživaljavanje Mađarima, stvorila je mađarsku književnost i „izgradila sistem nacionalnog otpora: protestantsku školu“. Izjavio je da današnje poruke crkava ka Evropi, Zapadu i Mađarskoj govore: „Ostanite onakvi kakve vas je dobri Bog stvorio. Ostanite verni svom narodu i veri. Zadržite red i red će vas održati. Zadržite crkvu, školu, hrišćanstvo, a hrišćanstvo će održati vas.“
„Mi gradimo jedinsvtenu Mađarsku naciju sa zajedničkim ciljevima, zadacima i odlukama“, rekao je on a potom je dodao da je u zajedničkom interesu budućnost u kojoj su rumunski i mađarski narod uravnoteženi, i gde se priznaju prava Mađara. „Naš zajednički interes je budućnost u kojoj je zatvaranje škola samo sistemski neuspeh, ali ne i način života“ , rekao je i dodao: „Naš zajednički interes je budućnost u kojoj nema mađarske ili rumunske zajednice lišene sposobnosti da uče na svom jeziku. Budućnost u kojoj će Mađarska biti povezana sa Rumunijom.“
Viktor Orban je izjavio mladim teolozima da posle godina konzumerizma i stagnacije, dolazi period rasta, dobitka, vreme uzdignutih glava i nacionalnog ponosa, ne samo u Mađaskoj već u celom Karpatskom basenu a protestantska crkva je u ovom poslu Mađare stavila u prvi red. „Naš je posao da okupimo naše porodice u svojim službama i da im kažemo da je budućnost napisana na mađarskom jeziku“ rekao je premijer.
VREDI LI BITI MAĐAR?
Biskup Bela Kato je u svom govoru u dvorištu Protestantskog teološkog instituta izjavio da ga je Viktor Orban često pitao: vredi li danas biti Mađar u Transilvaniji? „Kako se na ovo iskreno može odgovoriti kada se školske zgrade u vlasništvu crkve urušavaju i slabo su opremljene? Kako biti iskren, kada nam očevo nasleđe uzimaju i zatvaraju nas ako pokušamo da ga vratimo?“ - postavljao je biskup pitanja.
„Želimo da budemo lojalni građani zemlje u kojoj živimo, ali zbog naše protestantske vere ne možemo prihvatiti da budemo u drugom redu.“
Ištvan Bogardi Sabo, predsednik veća mađarske reformatske crkve se prisetio u svom govoru: brat Sasa Domokoša, Sas Karolj gradski episkop, preselio je obrazovanje iz Kečkemeta u Budimpeštu. Napomenuo je da su transilvanijski episkop i episkop iz Pešte uspeli da podele iskustvo. Njima je to bilo lako jer su bili braća. I danas je to lako ako smo srodni – dodao je on.
Hunor Kelemen, predsednik Mađarske demokratske zajednice Rumunije (MDSR) je u svom pozdravu istakao da transilvanijski Mađari svoju percepciju duguju upravo reformaciji. Veruje da su učenja Martina Lutera značajno doprinela stvaranju Transilvanije. Protestanti su ponovo tumačili svoje mesto u svetu u to vreme, ponovo su tumačili svoj odnos sa hrišćanskom verom, i ponovo razmišljali o svojim ciljevima i misijama na ovom svetu. „Transilvanska mudrost kristalisana u eri reformacije postala je prepoznatljiva u svom vremenu. Kada je skupština Torde proglasila slobodu veroispovesti 1568.godine, tadašnji obrazovani Zapad nastavio je da se bavi religijskim obožavanjem“ rekao je političar. Kako je rekao, rumunska unutrašnja politika a često i svetska politika su upravljali sudbinom transilvanskih Mađara i dodao da Mađari moraju insistirati na onome što su im pre sto godina obećali transilvanski Rumuni.
Na svečanosti, govorio je i Đerđ Jakubinji, rimokatolički nadbiskup iz Rumunije (Alba Julije), i upozorio da ne treba obeležavati godišnjicu reformacije na dan odvajanja, jer hrišćanstvo sada traži puteve jedinstva. Nadbiskup je naglasio: iz Nemačkih protestantskih učenja dolaze ideje Rimokatoličke crkve da „postoji jedinstvo u važnim stvarima, više slobode i ljubavi u svemu“. Prošlost se ne može sakriti, već se može prihvatiti i pogledati u budućnost„– rekao je nadbiskup.
Na svečanoj ceremoniji u Koložvaru, otvoren je Transilvanijski reformatski muzej za posetioce, gde se mogu videti neobični predmeti i tekstili sakupljeni iz raznih oblasti. Arhiva crkvenog okruga je prebačena u podnožje renovirane zgrade, a na ugrađenom potkrovlju je organizovana izložba života pisca Berde Marije i njenog brata slikara Berde Amala. U izložbenoj prostoriji crkvene arhive, između ostalog, za široku javnost stoji i pismo Gabora Bethlena transilvanijskog princa, u kom podaje čin reformatskim sveštenicima i njihovim porodicama.
