Srbija, nažalost ide četvrtom. Očekivani rast plata je od 5-10 procenata. Ni dupli rast nije dovoljan da bi sustigli priključivanje Evropskoj Uniji.
Od strane Vlade smo čuli, tokom prošle nedelje, brojne izjave vredne pažnje. Na primer, saznali smo da radnici u školstvu mogu očekivati rast plata, ali se i dalje ne zna koliko. Međutim, mnogi drugi su zatražili isti tretman. Ministar unutrašnjih poslova je izjavio: radnici obezbeđenja u državnom aparatu imaju šanse da dobiju više novca. Znalo se da će se plate pri vojsci povećati, ali sada ima šanse i za pripadnike milicije. Zabrana o zapošljavanju će ostati na snazi do daljnjeg, da ne bi došlo do nekontrolisanog rasta sada kada su uspeli donekle dovesti sve u red.
Mihajlo Crnobrnja, sručnjak za privredu, profesor, predsednik Evropskog Pokreta u Srbiji, nam je objasnio šta tačno ovo znači za običnog građanina i koliko to košta državu.
-Možemo li biti sigurni da će plate porasti u više grana u javnom sektoru?
Ja nisam nadležan, ali je i premijerka Ana Brnabić potvrdila da je sve jasno oko ove teme, ali je još rano za ovakav korak. Najverovatnije značajniji rast dohotka će imati u sistemu obezbeđenja, ali i u školstvu će biti određeni rast. Minimalni rast će imati i zaposleni u zdravstvu.
-Kako komentarišete ovakvu tajanstvenost?
Ono što mogu da kažem je da rast neće biti isti u svim sferama. Međutim, procentualno se kreće od 5-10% zavisno od grane delatnosti.
Da li će se povećati kupovna moć građana sa ovim povećanjem plata?
-U to možemo biti sigurni. Jedino je problem što to ne pomaže u jačanju privrede. Na tri načina se možemo razvijati: ulaganjem, ulaganjem i ulaganjem. Nisam bez razloga tri puta ponovio. Prvo treba uložiti u nove ekonomske instrumente, zatim u radnu snagu, pa u znanje. Kada pričam o radnoj snazi, mislim na neprekidno ulaganje u učenje i prikupljanje znanja, da bi rasla i proizvodnja. Sve treba učiniti da omladina ostane u zemlji, da ovde mogu unovčiti svoje znanje.
-Da neće država postići domino efekat? Ako se u jednoj grani povećava dohodak i ostali će isto tražiti.
Nije isključeno. Ali sam ubeđen da su, kao što je na primer Elektroprivreda Srbije, veoma male šanse za povećanjem plata.
-Treba li da brinemo zbog pada ovogodišnjeg bruto rasta proizvoda, koji konstantno pada? Ranije su procenili rast od 3%, međutim ostvaren je 2,1%.
-Definitivno nije dobra vest, ali je ipak u pitanju rast. Procena rasta od 3% nije bila realna. Za to da dostignemo jedan prosečan evropski nivo, nama bi bio potreban konstantan rast u toku deset godina minimalno od 5%. Ulaganja iznose 18% od bruto domaće proizvodnje, dok bi odgovarajuće bilo od 25%. Ova ulaganja bi trebala da se zasnivaju na rezultatima malih i srednjih preduzeća, a ne na velikim stranim ulaganjima, čime voli da se hvali državno rukovodstvo.
-Sem podsticaja ulaganja, šta je to što bi mogli učiniti još unutar države za razvoj?
Na mnogim područjima treba sređivati situaciju. Štete koje pričinjavaju preduzeća koja ne posluju uspešno, plaćamo mi građani. Tu spada Galenika, Bor, PKB. Potrebna su prestrukturiranja, likvidacije. Danas je već bolja situacija nego pre deset godina, ali i dalje zaostajemo iza Bugarske, Crne Gore, Mađarske. Da bi se investitori osećali sigurno, pravna država mora da funkcioniše.
