Gradska biblioteka u Subotici poseduje više od 300000 naslova što se i dalje proširuje. Deo tih knjiga čine stari i retki primerci, koje imaju posebnu vrednost. Prilikom posete biblioteci, bibliotekarka Irena Bognar nam je dala informacije.
-Od osnivanja biblioteke godine 1890. sadržaj nam kontiunirano raste. Veliki doprinos u prikupljanju retkih i starih primeraka su imali osnivači, razne institucije, kao i pojedinci koji su nam poklonili svoje kolekcije - rekla je Irena.
- Posle drugog svetskog rata se oformila koncepcija, da se izdvoje stari i retki primerci knjiga i da institucija poseduje jednu posebnu zaštićenu svojinu. 1974. godine kada su obnovili objekat, napravili su jednu posebnu prostoriju obloženu azbestom, radi zaštite od požara. Žužana Kunkin, nekadašnja direktorka je posvetila svoj dugogodišnji rad starim i retkim primercima, i otkrila kolekciju koja je brojala preko 4000 kompleta.
Tada su kategorizovali izdanja, obeležili odakle potiču. Sad je zadatak biblioteke da digitalizuje ove komplete, da bi šire mase imale uvida u kolekciju.
Vezano za redovnost izložbi ne možemo govoriti, jer nekad se u kratkom vremenskom periodu organizuju češće a nekada ređe. Povremeno se organizuju izložbe na zahtev neke škole, ili na primer, nedavno je jedan italijanski konzul želeo da pogleda knjige na italijanskom jeziku, pa smo napravili izložbu italijanskih knjiga za njega. Izložbu većeg volumena sa katalogom retko organizujemo iz finansijskih razloga, ali i tražimo odgovarajuću osobu koja bi to mogla uraditi.
Materijal je katalogizovan, ali još se ne može doći do njega u električnoj formi. Registrovane knjige se prikupljaju u zajedničku bazu podataka, ove knjige čine kulturnu baštinu ovog naroda, tako da ih i zakon čuva. Zahvaljujući Žužani Kunkin, knjige iz 16. i 17. veka su prikupljene u katalog i pojavile su se u štampanom obliku. Iako katalog nije digitalizovan, mnogi strani istraživači potraže instituciju, pozivaju se u raznim bibliografijama na njih.
- Posebno bih istakla prastare štampane knjige iz 15. veka. Od toga imamo u svojini šest izdanja. Najstarija knjiga nam je Biblija iz 1482. godine. Zanimljivo je da je ova knjiga manjeg formata i ne liči na kodekse. Možemo istaći i Šedel-hroniku, koja potiče iz 1493. godine. To je knjiga koja je ilustrovana sa rezbarenim drvetom na latinskom jeziku o istoriji sveta. Još ne sadrži pronalazak Amerike, istoriju počinje od Adama i Eve, i veoma se oseća uticaj crkve. Najstarija knjiga na mađarskom jeziku je Tripartitum od Verbecija, a posedujemo je u dvojezičnom izdanju. To je pravna kolekcija. Zanimljiva je i Bonfini, koju je napisao istoričar Kralja Maćaša, koji je pisao o istoriji Mađara. Pored ovoga posedujemo i više dela iz 16. veka iz Venecije - rekla nam je Irena Bognar.
Na kraju smo radoznalo pitali šta se smatra starom knjigom, sagovornica nam je objasnila da to reguliše zakon. Na primer, u Srbiji knjige koje su štampane pre 1876. godine spadaju u tu kategoriju, dok su u Mađarskoj to one koje su štampane pre 1800. godine. Dok se novine koje su štampane pre 1945. godine smatraju starim. Ove godine nisu fiksne, vrednost knjige određuje i to koliko ima štampanih komada, da li ima više izdanja (prva se sačuvaju), sadržaj, a i knjige koje su izdate za vreme poslednjih ratova imaju veću vrednost. Pored svega posebnu vrednost imaju rukopisi, koji su u svakom slučaju unikatni.
