Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 800 000 ljudi umire svake godine samoubistvom. Čini se da u Subotici ima čestih pokušaja samoubistva. Ove godine, 65 naših sugrađana je pokušalo sebi da okonča život. O samoubistvu, prepoznavanju samoubilačkih namera i mogućnostima prevencije, razgovarali smo sa neuropsihijatrom dr. Zoltanom Šagijem, šefom odeljenja na psihijatrijskom delu u javnoj bolnici u Subotici.
Da li postoji neki predznak samoubistvu?
- Želja za prekidom života se menifestuje u ponašanju čoveka, a to može biti očigledno za okolinu. Lično ponašanje se menja, povlači se u sebe, zatvara, okreće unutar sebe, životna energija se smanjuje. Nema viziju, planove, inicijativu. Zbog svoje zatvorenosti, suziće se krug prijatelja i postaće depresivan. Menjaju se osnovne životne funkcije, gube apetit, postaju mršaviji, bore se sa nesanicom, smanjuje se efikasnost na poslu, postaju nezinteresovani, a dotadašnje prijatne aktivnosti im više ne drže pažnju niti interesovanje. Ne umeju da bude srećni sa svojom porodicom, da se raduju deci, njihovim uspesima, prestaju sa svojim seksualnim životom što takođe podrazumeva probleme među partnerima. Ako depresija traje dugo, ona će se produbiti i pojaviće se misli o samoubistvu.
Da li se samoubistvo može sprečiti?
- Za pojedinca će biti karakteristično manifestovanje depresije koje će okolina moći da oseti. Tada mogu da pomognu članovi porodice i prijatelji. U slučaju da se sklonost ka samoubistvu nastavi, nastaje misao o tome kako da se ono počini, a kada je osoba u stanju frustaracije i neuspeha, to može biti poslednja kap u čaši za izvršenje samoubistva. Pokušaji samoubistva i sama izvršenja predstavljaju signal okruženju da se način života mora promeniti jer u takvom obliku osoba ne može da nastavi svoj život. U suženom stanju svesti nije reč o podizanju svesnosti ali je svakako apel za pomoć.
Koji su najčešći oblici samoubistva?
- Poslednjih godina, mladi ljudi, starije osobe kao i žene, lekovima pokušavaju samoubistvo jer su oni lako dostupni, gotovo da nema domaćinstva koje nema omanju apoteku u kući. Činjenica da je delo nesvesno pokazuje to što bez razmišljanja osoba popije bilo koji lek, bilo da je to aspirin, vitamin C ili analgetici. Važno je da pojedinac eliminiše nepodnošljivo stanje, ali pošto većina lekova nema smrtonosnu dozu tada je reč o neuspešnom samoubistvu. Mnogo brutalniji način samoubistva je vešanje ili pokušaj iz vatrenog oružja, koji obično završe smrću, a ove metode su tipičnije za muškarce. Postoji još i pokušaj samoubistva koji uključuje samopovređivanje, kada pojedinac iseče vene različitim alatima, ali su ovakvi slučajevi ređi.
Da li samoubistvo češće počine žene ili muškarci?
- Žene su podložnije pokušajima samoubistva, što možemo objasniti time da žene jače proživljavaju emocije, ali su muškarci uspešniji u samom izvršenju zbog efikasnije metode. Skoro deset procenata psihijatrijskih pacijenata leči se zbog pokušaja samoubistva. Ove godine do kraja jula, bilo je 65 pokušaja samoubistva u Subotici. Očigledno je da je samoubistvo sve češće, ne samo kod nas nego i u Mađarskoj. Još uvek ne znamo tačne razloge ovoga.
Kako se pojedinac najefikasnije integriše u svoje okruženje nakon pokušaja samoubistva?
- Okolina je generalno šokirana kada neko pokuša da izvrši samoubistvo, čak i onda kada počinilac to prethodno najavi. Ovaj šok pomaže u uvođenju potrebnih promena u životu pojedinca. Nakon pokušaja samo-uništenja, pojedinac je u kontaktu sa zdravstvenom službom u kojoj je nakon fizičkog lečenja potreban i psihijatrijski tretman. Suština psihijatrijskog lečenja je istraživanje sukoba, onog sukoba koji je prouzrokovao sam čin. Ovo je unutrašnji konflikt na nivou ličnosti a spoljašnji sukob sa okruženjem. Najvažnije je saznati šta je svrha pojedinca, tako možemo saznati niz spoljnih i unutrašnjih sukoba i pomoći pacijentu da se bavi ovom tematikom, promeni situaciju i radi na istraživanju sukoba. Kada osoba doživi stanje blizu smrti, onda obično želi to da uradi, želi da otkrije uzroke koji su doveli do toga da sebi oduzme vlastiti život koji je postao nepodnošljiv.
Na koji način porodica može da pomogne u ponovnoj integraciji?
- Ako zajednica razume značaj promene potrebne za pojedinca, razumeće i šta je doprinelo situaciji - ne kažem da razumeju grešku, samo onaj deo koji je doprineo situaciji - može pomoći u ponovnoj integraciji. Morate promeniti stav, biti dostupni, prihvatiti, imati volju da pomognete, morate razgovarati na način na koji niste do sada. Cilj je razviti iskrenu, otvorenu komunikaciju. Naše društvo osuđuje i šematizuje pojedince koji pokušaju samoubistvo. Mora se poništiti ovo osuđujuće, stigmatizirajuće ponašanje, porodica može mnogo da pomogne a i pomaže, te stoga nemamo ponovljene slučajeve. Obično se nakon toga ponovo uspostavi ravnoteža između pojedinca i njegove porodice.
