Raste upotreba nargila, tačnije vodenih lula, pogotovo u Beogradu, gde se u sve većem broju kafića može pušiti ova lula, a sve više se i otvara takvih radnji gde možete kupiti ovu lulu i sve što vam je potrebno za korišćenje i pušenje nargile. Pored ogromne količine dima koja kulja sa vrata nargila bara, izgleda da je ova vrsta užitka najpopularnija među adolescentima.
Jednu lulu može da koristi više njih, a troškove (koji iznose oko 500 dinara) podele. I dok odrasli ravnodušno smatraju ovo „zabavom“ jer se ne puši pravi duvan, jer se dim profiltrira kroz vodu, stručnjaci upozoravaju da je znatno veća koncentracija štetnih materija koja se oslobađa nego u dimu cigarete, što znamo da može da dovede do trajnog oštećenja u telu mladih. O štetnim efektima smo razgovarali sa Snežanom Ukropinom, vanrednim profesorom, šefom Instituta za javno zdravlje na odeljenju za zdravstveno obrazovanje Vojvodine i članom nacionalnog komiteta stručnjaka za kontrolu duvana u Ministarstvu zdravlja.
Pojedini tvrde da dim nargile nije tako opasan kao dim cigarete, jer uvlače dim sa ukusom kroz nju. Šta mislite o ovoj tvrdnji? Da li je u Srbiji nargila pogodna za duvanske proizvode?
– Nargile (za koje ima više izraza:sheesha, vodena lula, hookah, hubble bubble) se koriste od davnina za pušenje na Srednjem istoku (to je vekovna tradicija na području bivše Persije i Indije), ali je poznata i u Aziji i Africi, a sve više se koristi i u zapadnim zemljama u poslednjih nekoliko godina. Prema raspoloživim podacima, 12 odsto Britanaca je probalo nargilu, a jedan procent je redovno koristi. U našoj zemlji nemamo tačne podatke, ali je činjenica da je ovaj uređaj prisutan u nekim ugostiteljskim objektima.
Ekstrakcija duvana za nargilu je najčešće sa ukusom voća ili sirupa, a često se koriste prirodne mešavine koje ne sadrže duvan. Čak i ako se koriste mešavine biljaka u kojima nema duvana (pa tako ni nikotina), u tom slučaju pušač opet ima određenu količinu ugljenika u toj mešavini kako bi se dim mogao uvući. Tako je pušač izložen povećanom efektu ugljen-monoksida, teških metala i kancerogenim materijama koje uvlači, uprkos tome što se dim unosi filtriran kroz vodu. Ovaj dim iz nargile sadrži znatno veću količinu ugljen-monoksida (35 puta više), čestice niske molekulske težine ( 5 puta više), aldehide i policiklični aromatizovani ugljovodonik (4 puta više) nego u dimu cigareta. Sadržaj nikotina je veći, jedino je sadržaj nitrozamina niži. Tako da je prosečno jednosatno udisanje dima iz nargile 100-200 puta veće nego iz cigarete.
Zakon o duvanu identifikuje duvanske proizvode bez obzira da li je duvan proizveden od biljaka ili koje količine on sadrži.
Nargila je prema tome duvanski proizvod. Da li je onda njeno korišćenje dozvoljeno mladima, da li je u ugostiteljskim objektima mogu ponuditi mladima? Postoje li kakve zakonske obaveze?
– Član 71. u zakonu o pušenju navodi da je zabranjena prodaja duvanskih proizvoda mladima. Ali upotreba nargila koje sadrže biljne mešavine u ugostiteljskim objektima, bilo da sadrže duvan ili ne je zdravstveni problem u porastu, širom sveta. Stručnjaci se slažu da upotreba nargile, bez obzira na to šta sadrži, ima posledica po zdravlje. Ali situacija je slična i sa novim duvanom: takozvanim elektronskim cigaretama i IQOS sistemom pušenja. Do sada se samo nivo rizika menja. Bilo bi neophodno kontinuirano unapređivanje zakonskih uslova, kako bi mogli regulisati i inovativne duvanske proizvode.
Da li se filtriranjem dima kroz vodu u organizam unosi manje štetnih materija?
– Prema dostupnim stručnim informacijama, ne postoje sigurne minimalne doze u bilo kom duvanskom proizvodu! Ovo je dovoljan argument da se stručnjaci za prevenciju pušenja ili za bolesti izazvane pušenjem, ne raspravljaju o tome koji duvanski proizvod je manje štetan. Proizvodnja duvana sa ukusom biće zabranjena u EU za manje od dve godine, jer podstiče korisnike i time izaziva još veću zavisnost jer maskiraju nikotin, katran i ostale mirise (iako je 90 posto materija u duvanskom dimu, odnosno 8000 hemijskih komponenti bez mirisa).
Prošle godine, u Novom Pazaru je naglo porastao broj srednjoškolske dece sa simptomima tuberkuloze, čemu je uzrok bilo nepravilno korišćenje nargile. Da li se kroz nargilu može širiti infekcija?
– Udisanje dima kroz nargilu, bilo da je direktno ili pasivno, može da izazove niz negativnih posledica, kao što je razvoj kancera. Kod onih koji koriste vodenu lulu, ali i onih koji neposredno udišu dim, mogu se javiti rak usne duplje, rak pluća, rak želuca, rak jednjaka, rak mokraćne bešike, smanjeni kapacitet pluća, mogu se javiti srčane i kardiovaskularne bolesti, hronična bolest pluća, paradontopatija (bolest desni), a trudnica može na svet doneti novorođenče male telesne težine.
Postoje dokazi da se kroz nargilu mogu preneti razne zarazne bolesti (što nije slučaj kod cigareta), kao što su virusi, bakterije i gljivice koje izazivaju akutne respiratorne bolesti, herpes simplex, mononukleozu, tuberkulozu i hepatitis tipa A, B i C.
Ne poznajem nijedan način bezbedne upotrebe nargile. Ne verujem da ugostiteljski objekti mogu da koriste nargilu tako da se izbegne širenje zaraznih bolesti, posebno u slučajevima gde je lečenje teško i sporo (kao što su tuberkuloza ili hepatitis tipa B i C).
