Sa savremenim sistemima proizvođači bi mogli da povećeju prinose za 30%, što bi značilo i konkurentne cene.
Vremenske prilike u južnom i srednjem delu Evrope su ponovo pokazale ko je gazda. Na nekim mestima vatre pustoše šume, na drugim je temperatura niža za 15 stepeni i poplave pustoše, dok negde mesecima ne pada kiša. Takva je situacija i u Vojvodini, gde se uglavnom živi od poljoprivrede. U našoj zemlji samo na 3% od ukupne obradive površine, postoje sistemi za navodnjavanje, što znači da zavisimo od vremenskih uslova. Prema procenama stručnjaka, do sada smo izgubili minimum milijardu evra zbog neodgovarajuće opreme.
Fotó: Diósi Árpád
Branislav Nedimović, zadužen za rukovođenje projektom za poljoprivredu, izjavio je da će uskoro početi implementaciju projekta 11, u okviru čega terba da se izgradi 11 sistema za navodnjavanje u Srbiji, a od toga 7 u Vojvodini.
I ranije je bilo sličnih pokušaja. Dušan Petrović, tadašnji ministar za poljoprivredu je rekao da će 2012. godine početi sa izgradnjom sistema za navodnjavanje na milion hektara zemljišta. Navodno su izgradili plan u saradnji sa Jaroslav Černi Institucijom za Vodoprivredu, međutim ispostavilo se da ništa nije urađeno, navodnjavanje i dalje funkcioniše na 100 hiljada hektara zemlje.
KONKRETNI PLANOVI ZA VOJVODINU
Arpad Fremond, predstavnik VMS-a u parlamentu, slaže se sa tim da bi izgradnja ovakvih sistema za navodnjavanje veoma potpomogla razvoj poljoprivrede, i da je trebalo i ranije voditi računa o ovakvom razvoju, da bi prihodi postali veći. Veoma je bitno da se ova investicija sada sprovede, jer ne smemo dozvoliti da u budućnosti zavisimo od vremenskih uslova, rekao je političar.
- Poljoprivrednici bi povećali prinose za 30% kada bi se izgradili sistemi za navodnjavanje. Ako do toga ne dođe, Srbija će imati velike gubitke. Znači treba se fokusirati na to da se projekat ostvari, vode ima sasvim dovoljno u Vojvodini. U Srbiji momentalno sa postojećim sistemima zaliva se 3% zemljišta, dok je u Vojvodini to oko 50 hiljada hektara, na ostalim područjima u Srbiji još 20 000-30 000 hektara, u staklenicima, voćnjacima, sa sistemima kap po kap zaliva se oko 30 hiljada hektara ukupno. To je malo. Inače, u Vojvodini već postoji sistem za navodnjavanje na oko 100 hiljada hektara, ali većina je neupotrebljiva zbog neodržavanja. Prvenstveno mislim na kanal Dunav-Tisa-Dunav i na sve ostale koje se na njega priključuju, koji su zarasli u korov - detaljisao je Arpad Fremond. Od sedam sistema koje će se izgraditi u Vojvodini, za sada je u planu da se izgradi u Bačkoj Tisa-Palićko jezero, Čik-Palićko jezero, kanali oko jezera Bačke Topole. Ovaj projekat podržava Fondacija iz Abu Dabija. Parlament Srbije je usvojio međunarodni sporazum, po kojem uz dva procenta kamate, Srbija ima na raspolaganju kredite za narednih deset godina, objasnio je Arpad Fremond.
O detaljima, ne mogu ništa reći, ali kad se izgrade sistemi, poljoprivredni proizvođači mogu da se priključe. Oko ostvarenja projekta ministarstvo i sekretarijat dobro sarađuju i traže način kako da zajednički ostvare projekat. Fondacija iz Abu Dabija učestvuje u projektu sa 50%, a ostatak treba da obezbedi ministarstvo - objasnio je Arpad Fremond.
NEOPHODNE DETALJNE PROMENE
U Srbiji se svi bave problemom vezanim za vremenske nepogode samo dok su aktuelni, rekao je Branislav Gulan, član SANU-a i saradnik Srpske Privredne Komore, koji je već ranije ukazao na to da je u celom svetu poznato da je voda u poljoprivredi od odlučujućeg značaja i na oko 17% ukupno obradive zemlje u svetu rade sistemi za navodnjavanje. Dok se u Srbiji svega 1,5% zemljišta zaliva. Sa postojećim sistemima u Vojvodini bi se moglo zalivati 100 hiljada hektara, a u srednjoj Srbiji 60 hiljada hektara. U nekadašnjoj Jugoslaviji na istim prostorima je bio na raspolaganju sistem za navodnjavanje kapaciteta oko 180 hiljada hektara. Treba priznati ogromne propuste. Bio nam je na raspolaganju kanal Dunav-Tisa-Dunav, koji je pokrivao prostor od oko 22 hiljade kilometara. Danas je većina neupotrebljiva. Prema procenama 2013. godine na teritoriji države su za zalivanje upotrebili za 88,13 milijardi kubnih metara vode, od toga 91% su izvukli iz reka, a ostalo iz zemlje ili jezera. Ispostavilo se i to da je u Srbiji za 100 godina zabeležena 51 sušna godina. Dakle jasno je da bez navodnjavanja nema prinosa.
Branislav Gulan, požuruje ostvarivanje planova vezano za navodnjavanje, kao i ideju da se sade vrste biljaka koje dobro podnose sušu, ali i da se usvoje načini kojima se obrađuje zemljište koje je podložno suši.
