Razgovarali smo sa Brankom Milovanovićem, autorom knjige Globalna nejednakost, predavačem na Univerzitetu u Njujorku, o ekonomskoj nejednakosti među zemljama, razvoju elitnih grupa i stanju nacionalnih manjina i o situaciji siromašnih.
Iako je razlika u dohotku među zemljama u porastu, globalna nejednakost ne raste ali je na prilično visokom nivou. Ovako to vidi Branko Milovanović, istraživač globalnih nejednakosti. Poznati profesor sa Univerziteta u Njujorku je ranije bio glavni istraživač u Svetskoj banci. Knjiga o Globalnoj nejednakosti, koja je među 12 najboljih knjiga o ekonomiji u poslednjih godinu dana, nedavno je predstavljena i u Novom Sadu. Za naš list je govorio o glavnim aspektima nejednakosti, kao i o stanju u Srbiji.
Da li u svetu raste ili opada nejednakost?
- Čini se da se situacija jedva promenila, a razlog je više suprotnosti, ali je to povezano sa trendom u poslednjih nekoliko godina. Prihodi elitne grupe nastavljaju da rastu, dok prihodi najsiromašnijih stagniraju. Drugi problem je što u većini zemalja nejednakost raste, pre svega u najvećim zemljama: Kini, Indiji, Rusiji i SAD-u. Nejednakosti u zemlji postaju sve izraženije upravo zbog ubrzanog rasta.
Koliko je teško raditi istraživanje o ravnopravnosti?
- Veoma je težak zadatak raditi ovo istraživanje. Istraživanje se zasniva na praćenju finansijskih podataka unutar domaćinstva. Ova istraživanja su dostupna i na internetu, ali nije ih lako sve prilagoditi i uklopiti. Ovo se lakše sprovodi u evropskim zemljama jer se istraživanja sprovode svake godina na isti način. Najveći problemi su u Kini, koja je daleko najvažnija zemlja za raspodelu dohotka, a gde detaljni podaci nisu dostupni. Pored ovoga, mnogo siromašnih afričkih zemalja ne podležu dovoljno kvalitetnim anketama. Skriveni prihod od najbogatijih možemo samo zaključiti iz drugih podataka.
Kakva je situacija nejednakosti u Srbiji?
- Iako o ovoj temi nisam pisao u svojoj najnovijoj knjizi, bavio sam se ovim pitanjem u ranijim studijama. Istraživao sam u svojoj disertaciji pitanja nejednakosti u Jugoslaviji 1987. Nekadašnji pokazatelji nejednakosti u Jugoslaviji su se delimično širili u države koje su tada nastajale. Tada je stopa nejednakosti bila niska u svakoj državi. Međutim, postojale su velike razlike u prihodina na celoj teritoriji Jugoslavije. Odnos Slovenije i Kosova je bio 7:1. Tada je Jugoslavija smatrana heterogenom. U ovom trenutku celokupna Evropska Unija nije tako heterogena. U mojoj knjizi Bogati i siromašni došao sam do zaključka da je sve to veliki uticajni faktor. Veoma je teško uspostaviti ravnotežu u takvom sistemu, jer se interesi razlikuju. Stoga mislim da je to bio jedan od glavnih faktora koji su doveli do raspada Jugoslavije. Sadašnja situacija je vrlo slična nekadašnjoj. Što se tiče situacije u Srbiji, interesantno je da postoji velika nedoslednost podataka, jer prema nekim evropskim istraživanjima, Srbija prednjači u pogledu nejednakosti. S druge strane, prema istraživanjima iz šezdesetih godina, Srbija je bila ispod evropskog proseka.
Da li postoje podaci o nejednakosti po pitanju nacionalnih manjina?
- Svako istraživanje ima svoja podpitanja u vezi sa polom i nacionalnoj pripadnosti. Međutim, teško je dobiti pouzdane informacije na osnovu njih. Kao što je poznato, u Srbiji i celoj Istočnoj Evropi položaj romske populacije je glavni problem. U svakoj zemlji je reč o različitoj vrsti romske populacije. Problem nastaje i onda kada veliki broj malih zajednica ne učestvuje u anketi zbog činjenice da ova istraživanja nisu velika, obuhvataju svega sedam-osam hiljada domaćinstava. Teško se mogu klasifikovati i filtrirati adekvatni podaci. Ovo je problem kod istraživanja uzorka.
